Српска библиотека у Клагенфурту богатија за 500 наслова

НОВИ САД/КЛАГЕНФУРТ: Геста вредна пажње. Од Доситејева времена на овамо, Нови Сад и Војводина предњачили су гледе стављања на диспозицију и корист своме роду, у земљи и расејању, својих научних, културних и стваралачких капацитета.
b
Фото: Dnevnik.rs

Како у старини, у неким се институцијама културе у нас, са седиштем у Новом Саду, а угаоним и референтним за цео народ, манир хуманости и алтруизма одржао се и до данашњих дана.

Управо овако би се могла окарактерисати здружена активност Матице српске, Библиотеке Матице српске и Градске библиотеке Новог Сада, које су у промптној реакцији одговориле на молбу Српске црквене општине у Клагенфурту и прикупиле 500 наслова, којима су обогатиле библиотечки фонд српске мањинске заједнице у аустријској регији Корушке.

– Информација коју смо добили, поводом одлуке Српске црквене општине у Клагенфурту да се, у православном храму, који је подигла српска православна заједница, оформи библиотека, испуњава нас радошћу. И Матица српска, Библиотека Матице српске и Градска библиотека у Новом Саду обезбедиће за те потребе репрезентативне наслове из области националне историје, књижевности и филозофије, односно, омогућиће да ово ново књигохранилиште започне с радом у пуном капацитету – речи су управника БМС Селимира Радуловића.

Има много речи о књигама и библиотекама којима се заокружује њихов значај у свету нових комуникационо-информационих технологија. Тако су, подсећа Радуловић, библиотеке називане огледалом васељене, јединственим катедрама живота, истинским леком за душу, али је свака реч праћена бригом како да остану оно што су одувек биле – књигохранилишта.

– Стога је неопходно рећи: будућност библиотека није техничко-технолошко, већ културно, вредносно, ако хоћете и државно питање. Њихов статус, у било ком културном моделу, не оверава само однос према прошлости и традицији, према предањској свести, већ и према будућности. Није без разлога Хорхе Луис Борхес, јединствени библиотекар и библиограф, у књизи препознавао лавиринт, врт, слику света, слику времена, покушавајући да изваја јединствени торзо светске културе. Као што гладни комад хлеба моли, тако и ми, данас и овде, у убрзаном току савремене реке банака и техничких вешала, у вирусној грозници, утеху души нашој тражимо. Стога се, данас, више него икада, потврђује истина кад се каже да би сва слава света нестала да Господ смртницима није подарио лек у облику књиге. Нека тај лек нађе своју истинску меру у новој библиотеци Српске црквене општине у Клагенфурту - закључује надахнуто Радуловић.

Како сазнајемо из разговора са Михајлом Савићем, магистром историје и представником српске емиграције у Корушкој, на идеју да се обрате Библиотеци Матице српске и другим установама од националног значаја у поводу увећања библиотечког фонда Црквене општине Клагенфурт, дошли су спонтано:

– Српска православна црквена општина у Корушкој, са седиштем у престоници покрајине Клегенфурту, основана је 1994, када је свештеник, Љубомир Радованов, пореклом из Сакула крај Опова, у Банату, преузео службу и бригу над локалном православном заједницом. Данас она броји преко 3.000 душа са растућом тенденцијом. Након оснивања парохије, 2007. године, започето је са изградњом црквеног објекта у предграђу Клагенфурта, под називом Ветриње, а које је историјски специфично и по томе што се на тој локацији за време Другог светског рата налазио сабирни логор, за касније пострадале српске војне заробљенике – наводи мр Савић. – Идеја за оснивањем библиотеке родила се спонтано,а у току финализације пројекта стварања црквене општине и изградње инфраструтуре, цркве. Природно је било створити и библиотеку у циљу очувања српског матерњег језика и културног идентитета. У том контексту, захвални смо представницима наших установа културе у Србији и Новом Саду, МС, БМС и ГБНС што су препознали наше напоре и хтења у погледу популаризације, неговања и баштињења наше научне, философске и стваралачке мисли, овом донацијом.

Теодора Ж. Јанковић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести