Сталну поставку Музеја Епархије будимске чека нови живот

У Сентандреји је  отворено и освећено градилиште унутар комплекса чувене Препарандије.
д
Фото: Приватна архива

Планирани радови - који ће обухватити темељну обнову старе учитељске школе, као и довођење у ред, од ентеријера до потпуно нове фасаде, двоспратног соцреалистичког здања дозиданог седамдесетих година прошлог века тик уз Препарандију, а која је у процесу реституције такође припала Епархији будимској Српске православне цркве - вреде чак 750 милиона форинти, односно око 2,5 милиона евра. Но, када се крајем године ти радови заврше, биће створени услови да се из данашњег, прилично завученог објекта у Улици Патријарха, на централни градски трг, којим током године прође више од милион туриста, пресели Музеј Епархије будимске.

– У објекту при Владичанском двору у порти сентандрејске Саборне цркве, у којем је тренутно смештен Музеј, поред изложбене сталне поставке, у просторном смислу прилично скучене, чувамо и музејски и архивски и библиотечки фонд – каже за „Дневник“ управник епархијског музеја, историчар уметности мр Коста Вуковић. – Адаптацијом комплекса Препарандије, све што је комуникација са посетиоцима, а то је пре свега та стална поставка, изаћи ће на главни градски трг. Дакле, постаћемо много видљивији, а истовремено ће се стећи услови да концепт саме те поставке подигнемо на неупоредиво виши ниво. С друге стране, добићемо и могућност да у данас актуелном музејском простору, на узусима струке примерен начин, уредимо архиву, архивски депо и библиотеку.


Простор за гостујуће изложбе

Пројекат реконструкције Препарандије предвиђа и обликовање модерног музејског шопа за публикације и сувенире, као и адекватног депоа, тако да ће и чување материјала који није у сталној поставци бити подигнуто на значајно виши ниво. Обновљени комплекс ће имати и квалитет више, јер ће, за разлику од зграде у којој је данас смештен Музеј, имати на располагању довољно „квадрата“ – укупно чак 1.600 – тако да ће моћи да се организују и гостујуће изложбе, предавања, разни едукативни програми...


Намера је да унутар Препарандије централно место заузме класично конципирана црквено-уметничка поставка – класично конципирана у смислу да би у основи пратила хронолошки ред и у посматраном времену присутне стилске токове. То, међутим, не искључује, напротив,  савремене мултимедијалне елементе, који су практично постали „златни стандард“ модерних излагачких простора, почев од апликација за кориснике паметних телефона са додатним информацијама о експонатима на више језика, па до интерактивних едукативних панела, планираних у приземљу будућег музеја, чији би такође задатак био да додатно олакшају комуникацију са посетиоцима. Јер, по Вуковићевим речима, суштина је у томе да се створе услови за то да Музеј заинтересује што ширу публику, тим пре што су реалне процене да ће већ сам излазак на централни градски трг значајно повећати број посетилаца ...

– Будући да је Сентандреја на северној туристичкој магистрали Мађарске - при чему једну трећину посетилаца чине домаћи туристи, трећина их долази из Србије, а остали су из других делова Европе, из САД, све више из Азије -наравно да ћемо госте кроз поставку упознати са основним топонимима који се везују за историјат Срба у Будимској епархији и генерално на овим просторима. Међутим, акценат ће ипак бити на репрезентативним експонатима који спадају у сам врх српске црквене уметности, попут „Богородице са Христом“ зографа Митрофана, Дарохранилице и Окова рукописног четворојеванђеља из манастира Грабовац, или „Тајне вечере“ Арсе Теодоровића, престоне иконе некадашњег грандиозног иконостаса порушене српске цркве у Будиму.

Фото: Приватна архива


Иконостас Арсе Теодоровића

– Иконостас Арсе Теодоровића из порушене цркве посвећене Светој Тројици у Будиму био је један од највећих иконостаса на простору Карловачке митрополије – наводи Коста Вуковић. – Он физички не би могао цео да стане чак ни у обновљену Препарандију, тако да ће у оквиру сталне поставке бити изложене царске двери, престоне иконе, неке од празничних икона и медаљона. Подсетићу да је реч о изузетном материјалу који су Новосађани имали прилику да виде након њихове конзервације и рестаурације у Галерији Матице српске. Део иконостаса красиће будући музејски простор који ће се градити у порти храма Светог Великомученика Георгија у Пешти, док ће импозантно распеће бити изложено на западном зиду Преображенске цркве у Сентандреји, баш као и бочне иконе које су се налазиле у подножју распећа, те велика композиција Свете Тројице са анђелима  


Вуковић не крије да се туристи који немају никакво предзнање о Сентандреји, о улози Срба у развоју овог града, али и генерално о српској црквеној уметности, често ишчуђавају виђеним, јер претходно готово по правилу православни богослужбени простор изједначавају са руским, па следствено томе мисле и да су све православне иконе и остали експонати – увезени из Русије. И онда, у „судару“ са чињеницама које говоре о томе да су и наручиоци тих изванредних примера црквено-уметничког мобилијара и врхунски мајстори који су их израдили махом били са ових простора - доживљавају одређену сазнајну трансформацију. Позитивну, дакакао, чиме се, додаје управник Музеја Епархије будимске, умногоме мења и нека претходно „учитана“ слика о Србима и српском народу...

– По завршетку грађевинских радова следи такође велики посао на пресељењу сталне поставке, али су процене да бисмо све могли да завршимо до пролећа 2019 – најављује Вуковић. – Подразумева се, међутим, да неће и не сме бити „јурњаве“, јер је једном музеју превасходна брига да сачува поверене му предмете за будуће генерације. Илустрације ради, у актуелној згради Музеја, будући да је део изложбеног простора у самом поткровљу, годинама се боримо са неадекватним микроклиматским условима, свесни да дугорочно то може оставити озбиљене последице на експонате. Стога ће пре било какве сеобе све просторије Препарандије, у којима ће стална поставка наставити свој живот, у том микроклиматском смислу морати да буду доведене до највиших европских стандарда. Дакле, пред нама је сада, популарно говорећи, „стратешки задатак“: да искористимо чињеницу што ћемо у обновљеној Препарандији имати неупоредиво боље услове, као и то да ће, изласком сталне поставке на централни сентандрејски трг, очекивано порасти и посета, чиме ће се, верујем, обезбедити и финансијска самоодрживост наше музејске установе.

М. Стајић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести