Тако се то управо десило пред нама: у јеку пандемије изазване корона вирусом појавио се, у издању „Чаробне књиге“, у новооснованој едицији „Ризница Бонелли Гиганте“ (тврдог повеза, А4 формата), у рекордно кратком времену у односу на издање у Италији, стрип албум „Апокалипса“ за који је сценарио написао прослављени Алфредо Кастели (творац “Мартија Мистерије”, чести сценариста “Дилана Дога”, “Мистера Ноа”, “Загора” и многих других јунака) а нацртао га једнако познати и цењени Корадо Рои (цртао “Мартија Мистерију”, “Дилана Дога”, “Мистера Ноа”, “Дампира”, “Мистер Ноа”, “Ника Рајдера”, “Јулију”, “Магични ветар”, “Ут”…).
За љубитеље Бонелијевих издања овај албум је поприлично изненађење обзиром да не спада нити у авантуристичке или вестерн, нити у едукативне стрипове. Реч је о итекако озбиљном подухвату - стрипованој верзији последње књиге Новог завета, Откривења Јовановог - Апокалипсе. Казивања о великој борби Добра и Зла, Светла и Таме у којој ће свет који знамо нестати има дугу историју; дело Јована од Откривења, знаног и као Видовњак с Патмоса, настало је на овом острву, на коме је 95. године, у божанском заносу, имао чудесне визије и чуо поруке које је записивао, а те је списе 105. године, убрзо по Јовановој смрти, група мудраца прикупила и средила у 22 поглавља и 404 строфе и као такви су прикључени Новом завету.
Како то Кастели пише у предговору и поговору ове књиге, половином 400. године непознати уметник је начинио прву познату визуелну верзију Апокалипсе намењену широј јавности. Од тада до данас сачињен је низ више и мање обимних илустрованих Апокалипси, од којих су најпознатије оне Беатуса, Бертрама, Корада, Албрехта Дирера, Ел Грека, Гистава Дореа; и покретне слике су се више пута бавиле Апокалипсом (Кастели нарочито помиње Бергманов „Седми печат“) а исто је тако и са „причама у сликама“. Кастели у „Водичу за читање“ изричито напомиње да „ово није Апокалипса, већ њен сажетак у ком су (...) начињена понекад и драстична упрошћавања текста“ што се може правдати чињеницом да се Апокалипса сматра „најзагонетнијим текстом у канону и њени симболи се различито тумаче, зависно до верских ставова тумача.“ Неспорна је неодољивост призора појаве моћних бића и њиховог уништавања земље различитим пошастима и непогодама. Описи односно
слике звери крцати су застрашујућим детаљима, али и многим симболима који су својеврсне шифре за одређене појаве, личности или народе, мноштво шифри односно значења која крију, изгубљено је током векова па се и теоретичари споре по тим питањима у безбројним расправама и књигама.
Имајући у виду све наведено Кастели се определио да, избегавајући понављања, причу колико-толико уведе у хронолошко-линеарни ток који је, пак, на почетку и у финалу стрипа везао за Јована и његов живот. Својеврсна релаксација и одступање од самог текса Апокалипсе јесу и три „епизоде“ у којима се појављују личности из ближе нам историје (Исак Њутн, који је написао књигу тумачења Апокалипсе, Алистер Кроли, који је себе именовао као „звер“, те Хорхе Луис Борхес и његов саговорник и литерарни сарадник Адолфо Касарес); Њутн, Кроли и Борхес, свако у своје време покушавају да открију и тумаче значења Апокалипсе, тајанственог броја звери „666“ и тиме, посредно, описују значај овог дела у историји хришћанства, езотерије и културе.
Као што је Кастели Апокалипсу морао да сажме и прилагоди стрип медију, тако се и његов опробани сарадник Рои морао прилагодити предлошку имајући у виду како заоставштину великих цртача тако и иконографију из популарних медија (којима добрим делом припада и стрип). Рои је најпре начинио искорак изван очекиваног: уместо чистог цртежа определио за технику-манир лавираног туша који дозвољава, између црне и беле боје, мноштво нијанси сиве што је изгледу стрипа дало патину старине али и потцртало атмосферу слутње наступања неумитне зле судбине. Роијева чудовишта, унеколико замагљена цртачком техником, делују прастаро, готово ванвремено а таква је и сама прича коју је тешко одвојити од претечег тона који доноси.
Илија Бакић
