Одржан прошлог викенда у “Фабрици”, фестивал је привукао значајну пажњу публике, приказавши мали, али квалитетан програм.
У разговору са Немањом Вуковићем из Студентског културног центра Нови Сад, сазнали смо да је “Танц плац” први конкретан резултат вишегодишње сарадње и настојања да се Нови Сад нађе на мапи европских градова који сарађују са веома развијеном плесном платформом “Аеровејвс”, са централом у Лондону. Фестивал “Танц плац” би у том смислу требало да се устоличи као константна понуда новосадској публици, која је и раније показивала да има наклоности према плесу, сцени која се полако, али сигурно, све више развија.
Програм првог издања фестивала “Танц плац” садржао је наступе Петре Храшћанец, која је у сарадњи са кореографкињом Станиславом Зец креирала и извела представу “Анатомија мачке”,
затим наступ вишеструко награђиване младе плесачице и кореографкиње, али и друштвене активисткиње Уне Доерти (“Лов на наду”), а програм је у суботу увече затворио Пере Фаура представом “Стриптиз”.
Петра Храшћанец у “Анатомиј мачке”, као што име каже, истражује плесни покрет кроз анатомију гипке и окретне, умиљате колико и самосталне животиње. Уна Доерти се у свом раду дотиче маргинализованих друштвених група, родних питања и политичких односа у савременом друштву. Пере Фаура је своју представу извео на духовит начин, са елементима плеса и стенд-ап “предавања”. Избор теме - стриптиз - Фаури је послужио да, свлачећи гардеробу, свуче и копрену која најчешће покрива око посматрача суоченог са специфичном сценском активношћу, иза чије популарне рецепције можемо да откријемо читав низ теоријских рефлексија.
“Танц плац” је послужио и као место сусрета са извођачима савремене европске плесне сцене. Фаура је открио да му је наступ у Новом Саду био изузетно захтеван, јер је имао осећај да је публика преозбиљна и да не схвата најбоље о чему се ради. Након седам година проведених у Амстердаму, где је радио и развијао своју уметничку каријеру, Фаура се вратио у Барселону, где је све много теже и, рекло би се, сличније као код нас. Уметност се не подржава у толикој мери као у Холандији, а уметник се схвата као неко ко ради оно што воли: Ситуација је веома испреплетена са нашом, екс Југо причом, каже Фаура, јер би у Барселони као престоници Каталоније, у којој тренутно расте тензија поводом референдума о отцепљењу од Шпаније, многи волели да се политичко питање реши без конфликта, са много више осећаја за људе и њихове стварне потребе.
И. Бурић
Фаурин „Стриптиз” у „Фабрици” СКЦНС Фото: Ј. Ивановић
