Гостовање ове компаније, коју су 2007. године основале Лилијан Роуз Барбито и Тина Финкелман Беркет, најављено је за 25. септембар у Српском народном позоришту, те дан касније на сцени Мадленианума. Трупа, која је посвећена продукцији радова признатих кореографа, представиће се комадима „Прашина”, „(Не)стварни умови” и „Скривене игре: Поглавље 1”. “Прашина” тумачи силе које покрећу савремено друштво, кроз снажан покрет и музику славног Хофеша Шехтера. “(Не)стварни умови” Фернарда Хернарда Магадана, кога смо као играча гледали у поставкама Холандског театра игре, заснива се на истинитој причи о менталном болеснику са типом шизофреније у којој је особа уверена да је члан породице замењен идентичном личношћу. Антон Лаки осмислио је пак “Скривене игре: Поглавље 1” користећи јединствен покрет и продорне слике како би публику повео у тајанствени свет.
– Веома смо узбуђени што долазимо први пут у Србију – каже за „Дневник” Тина Беркет, директорка компаније „BodyTraffic”. – Кроз сарадњу коју имамо са Београдским фестивалом игре, Опером Мадленианум и Српским народним позориштем, схватили смо да су људи у Србији иновативни, креативни и јако упорни. Можда је баш то оно што повезује нашу компанију са вашом публиком.
Од како је најављен долазак Компаније „BodyTraffic” - а првобитно је планирано да наступите у марту прошле године, но због пандемије је ово гостовање морало бити одложено – владало је велико интересовање међу поклоницима уметничке игре и у Новом Саду и у Београду. О томе, уосталом, сведочи и чињеница да су представе биле распродате још у фебруару, а да касније публика углавном није тражила новац назад, већ су одлучили да вас чекају са купљеним улазницама.
– Наступе смо од марта 2020. године померали неколико пута, баш као што смо сваки пут изнова покушавали да задржимо подршку једне америчке фондације која је прихватила да обезбеди скупе авио карте између Лос Анђелеса и Београда. Захвални смо Фестивалу игре, јер су наступи које планирамо у септембру пред новосадском и београдском публиком једино светло на крају овог дугог, мрачног тунела, и мотив да се што пре вратимо у форму и на сцену. Јер, то ће бити наш први живи сусрет са публиком. После годину и по дана.
Каква је данас ситуација у Лос Анђелесу, односно колико је ова ситуација тешка за сценску уметност уопште?
– Тренутна ситуација у Лос Анђелесу је тужна. Овде смо у страшном, кризном режиму. Лос Анђелес је град у коме у сваких 10 минута неко изгуби битку са вирусом. Вести су узнемирујуће. Посебно су погођене креативне индустрије, односно сценске уметности. Ни један студио или позориште нису отворени, и не можемо да предвидимо када ће се ситуација поправити. Страшно је гледати како наша уметничка заједница пати, али и како нестају поједине трупе, студији, мали театри, бизниси и професије који су били везани за наш посао...
Да ли сте уопште могли да радите, бар да имате пробе?
– Нисмо били заједно у студију од марта 2020. године. Једни другима много недостајемо, а свима нама недостаје игра, додир, покрет, сусрет са публиком, аплауз, зној, смех... Све ово предуго траје.
Када то чујемо, питамо се колико су уопште реалне шансе да и у септембру на Београдском фестивалу игре видимо ваше комаде?
– Надамо се да ће се са започетом вакцинацијом ситуација у Америци побољшати и да ће се живот и посао полако враћати у нормално стање.
А каква је генерално будућност игре и независних компанија игре?
– Верујем да ће људи бити жељни живих догађаја, драмског театра, мјузикла и игре, када изађемо из ових тешких времена. Допада ми се слоган Београдског фестивала игре који позива на уживање у живом извођењу, у ономе што је наш живот, наша уметност, у ономе што је нормално. То је добра порука у овом тренутку. Не можемо више да гледамо игру преко екрана, нити да држимо часове преко разних апликација и мобилног телефона.
У појединим круговима не скривају бојазан да ће играчи изгубити своју професију, а не само посао, ако се оваква ситуација настави. Имали и ипак простора за оптимизам?
– Својим играчима говорим да уметност увек пронађе пут. Уметност ће опстати, а са њом и ми као уметници. Игра може доживети свој препород након овог језивог периода, као што је то бивало после ратова, глади, болести и свих страшних недаћа које су кроз историју пратиле разне народе. Игра ће и овог пута победити.
„BodyTraffic” је последњих година једна од најпопуларнијих трупа у Америци. Који су ваши планови и идеје за будућност?
– Да, успон компаније је био муњевит. Баш као и позицонирање Лос Анђелеса као својеврсног центра уметничке игре, са неколико заиста важних имена и трупа. Верујем да ту изненадну популарност у односу на Њујорк, дугујемо Бенжамину Милепјеу, који је пре десетак година одлучио да баш у Лос Анђелесу креира своју трупу. Он и његова супруга Натали Портман, као и многи светски кореографи који су почели да долазе, покренули су целу зеједницу и учинили да се многи играчи из Њујорка, Чикага, Бостона, али и Европе... преселе овде. „BodyTraffic” је основан у том периоду. Ми смо компанија вођена вредностима и имамо поверења у наше људе. Гледамо даље, у будућност. То је једини начин да изађемо спремни и јаки из овог лудила.
М. Стајић
