„Уживам гледајући како особе са различитих меридијана са истом љубављу и жаром гледају на уметност, како се друже и радују догађањима на Кварнеру”, каже за „Дневник” проф. Иван Карлаварис, идејни творац манифестације, која укључује и радионицу.
Говорећи о самој идеји „Кварнера”, професор открива да је удетињству распусте проводио на мору, у Каству, прелепом средњовековном градићу изнад Опатије, а роњење му је била истинска морска занимација. „Од другог разреда гимназије носио сам наочаре. Али када их скинем и ставим маску нисам добро видео. Како ми је диоптрија расла, морао сам да одустанем од роњења. Нови проблеми настају 2004. кад сам скоро изгубио лево око. Срећом, оперисан сам у Калуги и поново сам могао кристално јасно да видим како се ветар поиграва лишћем на гранама оближњег дрвећа. Нисам могао да поверујем да после деценија магле у очима, без наочара одлично видим”, открива професор Карлаварис.
Наравно, одмах му је пало на памет да ће поново моћи и да рони. „Нашао сам своју стару врећу од јаке пластике у коју се убаци СЛР камера и пошао у морску авантуру. Са познатом телевизијском новинарком Јеленом Стаменковић отпутовао сам на Уније, најјужније острво кварнерског архипелага и уживао у роњењу и снимању под водом. Међутим, схватио сам и да би било лепо да својим студентима са новосадске Академије уметности организујем workshop подводне фотографије. Тако су већ 2007. многи моји студенти први пут отишли на Јадран и уживали у лету, мору, чемпресима... Крај Опатије смо ангажовали и професионалне рониоце, од којих су могли да научили да роне са маском и препусте се изазову снимања живота под водом”, наводи професор.
Временом се „Кварнер“ обликовао у праву фешту. Наиме, Музеј града Ријеке је прихватио да буде домаћин Светског бијенала студентске фотографије и плаката, а град Кастав у оквиру манифестације Каставско културно лето уназад годинама поставља изложбу „Кварнер“. „Сваке године после завршеног workshopa у Новом Саду у Спортско пословном центру отворимо изложбу фотографија Кварнер изнад и испод површине мора и Венеција. Манифестација је и такмичарска, а аутори најбољих радови добијају вредне награде: Монографију Академије уметности и скупоцене, квалитетне наочаре за сунце, којима студенти могу свет боље сагледати”, каже професор Иван Карлаварис, уз напомену да су радове студената до сада оцењивали професори новосадског и београдског универзитета, међу којима и Ирина Суботић, Бранимир Карановић, Бранка Јанковић, као и редитељ Ђерђ Палфи, историчар уметности и културе из Ријеке Ервин Дубровић, академик Сава Халугин, редитељ и сниматељ Петар Латиновић...
М. Стајић
