Сада се први пут после четири деценије представља избор радова академика Александра Дерока из Уметничке збирке САНУ.
Дероко је од 1955. био члан Српске академије наука и уметности. Активан, између осталог, у Одељењу ликовне и музичке уметности, сарађујући са ликовним уметницима-академицима, који су учествовали у оснивању Галерије САНУ и дефинисању Уметничке збирке, Дероко је дао значајан допринос и овој сфери делатности Академије.
- У време када су и други сликари чланови САНУ своје радове поклањали Академијиној колекцији, Дероко је предлог да своје слике и цртеже поклони САНУ изнео свом пријатељу председнику САНУ академику Павлу Савићу, што је резултирало Савићевом иницијативом да Галерија САНУ организује изложбу Дерокових радова 1980. у Галерији културног центра, пошто су у Галерији САНУ тада били грађевински радови – каже ауторка изложбе Јелена Межински Миловановић, заменица управника Галерије САНУ. -Задовољан овом поставком, Дероко 1984. Уметничкој збирци САНУ поклања 129 својих дела– уз 19 слика, целину чини и 110 цртежа, скица, студија. После уметникове смрти, 1997. још једанаест Дерокових цртежа Академијиној Збирци поклонио је уметников млађи колега архитекта Слободана Ненадовића, тако САНУ данас чува 140 Дерокових дела.
Дероко је био активан као архитекта, изведено је двадесетак његових пројеката. Целог живота бавио се сликарством. Првенствено се бавио историјом архитектуре и конзерваци. У фокусу његових истраживања била је национална средњовековна и фолклорна архитектура новијег доба. Објавио је више од стотину научних студија и десетак књига, највише из области историје архитектуре, археологије и етнологије.
Бавио се новинарством и белетристиком, особеним старинским “београдским” језиком писао је есеје, мемоаре и аутобиографске текстове. Значајне резултате постигао је као педагог – професор Београдског универзитета. Био је дугогодишњи шеф Катедре за историју архитектуре и уметности на Архитектонском факултету и декан.
Био је добровољац у Првом светском рату, учествовао је у биткама на Церу, код Шапца, на Чеврнтији. Као пилот се борио на Солунском фронту. Био је један од 1.300 каплара.
Изложбу чини 107 дела насталих од 1920. до 1984. распоређених у 11 целина – аутопортрети, аутопортрети са супругом, портрети, анатомске студије, актови, студије фигуре, мртве природе, ведуте (илустрације за књиге), апстрактне композиције, жанр сцене из уметниковог живота (илустрације за књиге), сеоски жанр (илустрације књига других аутора), материјали за теренска истраживања и алегоријске сцене. Поред радова које је Дероко сам поклонио САНУ на изложби су и артефакти из поклона Слободана Ненадовића „Поглед на Студеницу кроз прозор конака“, нацрт за насловну страну књиге “Света гора“, нацрт за насловну страну познате Дерокове књиге „А ондак је јероплан летео над Београдом“ и „Алегоријска композиција за арханђелом Михаилом“. Уз нека изложена дела су и ауторове белешке, па тако уз два аутопортрета су наведене његове речи „Чини ми се да многи људи прођу кроз тај живот затворених очију. Ја сам их богами држао широм отворене“.
По речима ауторке поставке, као да готово сва дела у Уметничкој збирци чине повезан корпус илустрација обедињених Дероковим аутобиографским белешкама, у којима он пише о свом животу, али и о професији, односу према уметности и сликарству. Ова ретроспектива, коју је махом осмислио сам Дероко, сећање је на уметника и захвалност дародавцу, једном од ликовних стваралаца академика чији су легати постали темељ Уметничке збирке САНУ на коме се она и данас развија. Дероко је међу највећим дародавцима ове збирке.
Истовремено ова изложба је и најава велике ретроспективе коју свом члану припрема САНУ у сарадњи са Архитектонским факултетом у Београду и бројним другим институцијама.
Н. Попов
