У Љубљани отварање изложбе Галерије Матице српске

У Народној галерији Словеније у Љубљани вечерас ће бити отворена реперезензативна изложба Галерије Матице српске “Српски модернизам 1880-1950” из колекције ове еминентне националне установе која баштини један од најбогатијих фондова српске ликовне уметности новијег доба.
д
Фото: Промо

Изложба коју чини 86 уметничких дела, 75 слика, 7 скулптура и 4 графике, свеобухватно илуструје српску ликовну уметност, њене узоре, опредељења и домете од последњих деценија 19. века до средине 20. века.

Ауторка поставке др Тијана Палковљевић Бугарски кроз дела 50 одабраних аутора представила је пут од реалистичких опредељења насталих под утицајем уметничких академија у Бечу и Минхену до окретања ка модернизмима 20. века услед одласка наших уметника на школовање и њихових боравака у Прагу, Будимпешти и коначно Паризу као центру уметничких идеја 20. века. По њеним речима, изложба указује на развојни пут српске ликовне уметности од идеја реализма, импресионизма и симболизма до актуелних експресионистичких и интимистичких израза исказаних кроз религиозне и историјске композиције али и теме портрета, пејзажа, акта и ентеријера. Уз најпознатије и најрепрезентативније уметнике попут Уроша Предића, Паје Јовановића, Стеве Алексића, Ивана Табаковића, Надежде Петровић, Петра Добровића, Саве Шумановића, Милана Коњовића и Петра Лубарде изложена су и дела можда јавности мање познатих сликара који су својом делатношћу оставили траг у историји српске уметности али и колекцији Галерије Матице српске.

-Прихватајући идеју проф. др Јелене Тодоровић да је свака уметничка колекција специфично огледало – идеала, универзума, државе и појединца, уметничка дела која смо одабрали из Колекције Галерије Матице српске представљају огледало српског модернизма - каже Тијана Палковљевић Бугарски.- У оквирима европске културе, српски модернизам заузима заслужено место, настао одмах уз најрецентније појаве европског модернизма рефлектујући на тај начин српску културу у светлу европске културе.

Галерија Матице српске се последњих година трансформисала у модеран европски музеј коме је сарадња са сродним установама на међународном нивоу неопходни елемент како би учили од других и кроз дијалог и размену искустава развијали квалитет свог деловања. Један од првих партнера са којим су започели сарадњу била је Народна галерија Словеније у Љубљани што је до сада дало резултате у две области: музејској едукацији и конзервацији и рестаурацији. Поверење успостављено кроз те пројекте створило је основе за реализацију изложби на којима се, уз представљање сопственог културног наслеђа, упознаје и наслеђе других европских народа, развија свест о сличностима и разликама, особеностима националних култура, али и заједничким вредностима. На тим идејама настала је ова изложба и како каже управница ГМС са жељом да представе најбоље из своје колекције кроз одабир најрепрезентативнијих радова националне уметности и најраскошније ствараоце сачинили су преглед тематских и стилских домета једног времена преломљен кроз специфичну историје саме установе и њене улоге у друштвеним и уметничким приликама. Истовремено, сачињени избор су желели да представе и као могућност за сарадњу и креирање заједничких пројеката у годинама које су пред нама.

Изложбу су коауторски реализовали др Тијана Палковљевић Бугарски и др Андреј Смрекар, у сарадњи са стручном сарадницом Јеленом Огњановић и уз креативну и техничку асистенцију Николе Ивановића и Станиславе Јовановић Миндић, као и тим конзерватора ГМС – Данило Вуксановић, Дарко Деспотовић, Лука Кулић и Маријета Сидовски. Током трајања изложбе, до 3. маја одржаваће се стручна тумачења и пригодна предавања као и едукативни програми за децу.

На отварању вечерашње изложбе говориће директорка Народне галерије др Барбара Јаки и управница ГМС др Тијана Палковљевић Бугарски, а свечано ће је отворити министри културе Словеније и Србије, Зоран Познић и Владан Вукосављевић. Током трајања изложбе, до 3. маја одржаваће се стручна тумачења и пригодна предавања као и едукативни програми за децу.

Н. Попов

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести