У Матици српској Ласлу Дарвашију уручена награда „Александар Тишма”

Ласлу Дарвашију, једном од водећих савремених мађарских писаца, чије су књиге преведене на више европских језика, синоћ је уручена Међународна награда за књижевност „Александар Тишма“.
р
Фото: Дневник/ С. Шушњевић

По одлуци жирија, у којем су били Илма Ракуз, Петер Хандке, Ђерђ Конрад, Владислава Гордић Петковић и Матијас Енар, признање које ће се додељивати бијенално за укупно или појединачно књижевно дело припало је Дарвашију за збирку новела „Зимско јутро – Бог. Домовина. Породица”. „Магија Дарвашијевог језика уме да трансцендира чак и оно најстрашније. То његову књигу чини јединственим читалачким доживљајем”, наводи се у образложењу.

Захваљујући се на награди, лауреат је истакао да новеле из књиге „Бог. Дом. Породица” не дижу ограде, већ говоре о различитим формама ограда, зидова, друштвених и душевних инклузија и о њиховој природи. „Према мојим намерама, ове новеле се не затварају, већ се отварају према затајеним, неизреченим или пригушиваним догађањима људског бивствовања. Мада се двоумим, признајем, понекад су непријатне, ужасне или свирепе. Уосталом, одећу пакла понекад налазимо у личном гардероберу”

Дарваши је додао да његове новеле не траже непријатеља, већ говоре о томе како то изгледа кад човек постане сам себи непријатељ. „Моје новеле не вичу, већ се труде да непристрасно говоре о ономе што боли, о ономе што је добро, што је изгубљено, о ономе што недостаје. Оне не обзнањују слободу, већ говоре о томе да је слобода болна, да је тежак, компликован, у крајњој линији вечити рад, јер слобода изискује свакодневни напор”, порука је првог добитника Међународна награда за књижевност „Александар Тишма“.

Подсетимо, ово књижевно признање установила је истоимена фондација, на чијем је челу пишчев син Андреј Тишма. Основана је 2016, с циљем да афирмише, популаризује и проучава дело и личност великог новосадског, српског, европског и светског писца. „Нови Сад је заувек уписан на мапи светске књижевности захваљујући делу Александра Тишме. Као што је себе потпуно оголео пред читаоцима у аутобиографским делима, тако је разоденуо Нови Сад у својим романима. Оно што је Даблин значио Џојсу, или што Истанбул значи Орхану Памуку, исто је Александру Тишми значио Нови Сад”, речи су Боре Бабић, управитеља Фондације, чија ће издавачка кућа Академска књига следеће  године објавити „Зимско јутро – Бог. Домовина. Породица” на српском језику.       

М. Стајић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести