У Паризу промоција капиталних „Прометејевих” издања

У Српском културном центру у Паризу данас ће бити представљена књига „Са српском владом и војском од Ниша до Крфа 1915–1916, француска сведочанства”, коју је уредио и приредио др Станислав Сретеновић, виши научни сарадник Института за савремену историју у Београду, а објавио новосадски „Прометеј” у капиталној едицији „Србија 1914–1918”.
д
Фото: Илустрација

Како је за „Дневник” изјавио директор „Прометеја” Зоран Колунџија, биће ово прилика и за промоцију целе едиције, у оквиру које је до сада објављено готово 50 наслова посвећених осветљавању догађаја из Великог рата, од тога многих заборављених или прећуткиваних, из пера домаћих али и страних аутора, те илустрованих ретко публикованим па и непознатим фотографијама и документима. 

Када је реч о студији „Француска сведочанства”, др Сретеновић истиче да је, међу странцима, војницима и цивилима, пореклом из савезничких и неутралних земаља, који су се пред армијама Централних сила повлачили заједно са српском војском и народом ка обалама Јадранског мора, било и неколико стотина Француза. Многи од њих оставили су и писана сведочанства о овом догађају, попут Огиста Бопа (1862–1921), опуномоћеног министра Републике Француске на двору краља Србије у периоду од 1914. до 1917, затим пуковника Пјер-Виктора Фурнијеа (1867–1945), француског војног аташеа у Србији и Црној Гори од 1912. до 1917, или Анрија Барбија (1876–1935), новинара париског листа „Журнал”, који је писао о српској војсци још од Балканских ратова.

Фото: Илустрација

„Француска сведочанства о повлачењу из Србије објављена су углавном док је рат још трајао. Она су се обраћала француским читаоцима и имала су пропагандни аспект којим се желело објаснити Французима зашто је Француска подржавала свог малог српског савезника на Балкану. Поред тога, она су имала за циљ да подигну морал француских читалаца у тешким ратним тренуцима на Западном фронту. Српски случај је брзо изједначаван са путем на Голготи који је водио Ускрснућу. Остала позивања на прошлост су произилазила из класичне француске културе XIX века: упућивање на Антику, на наполеоновске ратове, на традиционалну улогу Француске на Истоку...”, појашњава др Сретеновић.


Страх од глади

„Страх од глади морио је Владу. Четрдесет и шест војника умрло је од глади у ноћи између 16. и 17. децембра. Господин Пашић није могао да прећути пред савезничким посланицима озбиљност ситуације. Војска је све донела довде, али у какву крајност може бити доведена ако види да је осуђена да умре од глади? Неће ли бити у праву да пребаци Влади што ју је довела у Скадар а није ништа припремила за њен дочек? Свесни своје одговорности, г. Пашић и његове колеге помишљали су на најгоре могућности...”, детаљ је из Боповог записа, којим описује шта се догађало у Скадру децембра 1915.


Илустрације ради, сведочанство амбасадора Огиста Бопа, које је стављало акценат на повлачење српске владе са Николом Пашићем на челу од поласка из Ниша 20. октобра 1915. па до 14. јануара 1916. и испловљавања из албанске луке Свети Јован Медовски на Јадранској обали за Италију, објављено је крајем те године у часопису Ревуе дес Деуџ Мондес. Реч је о референтној публикацији која је свој престиж захваљивала квалитету и угледу аутора: књижевника, писаца, дипломата, универзитетских професора, нарочито оних са Сорбоне. Ови текстови, допуњени са још два поглавља, појавиће се и као књига „успомена на повлачење преко Албаније“, чији су превод на српски језик 1918. године у Женеви објавили српски емигранти. Након Бопове смрти, у читуљи објављеној у Српском књижевном гласнику дипломата Јован М. Јовановић Пижон је написао да су Боповим нестанком Срби изгубили „правог пријатеља“ који их је „искрено волео“ и који је „веровао у њихову будућност“.

О књизи „Са српском владом и војском од Ниша до Крфа 1915-1916, француска сведочанства”, у којој су текстови дати паралелно на оба језика, говориће поред др Сретеновића и Зорана Колунџије, као и Изабел Давион, ванредни професор на париској Сорбони, а најављено је да ће гости Српског културног центра бити и потомци Огиста Бопа...

М. Стајић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести