За наводни проблем недовољног ангажмана стално запослених уметника Народног позоришта није одговоран Хубач, него сви директори ове куће из претходних деценија, који су запошљавали глумце по крајње нетранспарентним критеријумима. То је резултирало бројем од око 70 чланова ансамбла Драме, од којих чак и ми, професионални позоришни гледаоци, већ годинама нисмо бар једну трећину видели на сцени, јер их ниједан редитељ не узима у поделу: не верујемо да је то због тога што редитељи или директор Драме имају нешто лично против њих. С друге стране, репертоар Драме у последњих неколико година указује на то да је Хубач успео да ангажује огроман број и оних глумаца Драме који годинама нису били присутни на сценама овог театра, наводи Удружење.
Други наведени разлог, намера да се измени визура драмског репертоара, открива, по наводима Удружења, праве мотиве за ову смену: „незадовољство чињеницом да је у Хубачевом мандату Драма постала и уметнички, али и друштвено најсмелија, најпровокативнија и најзанимљивија, а свакако и најквалитетнија институционална сцена у Београду“.
Онима који би рекли да то није мисија националног, већ неког експерименталног позоришта, може се одговорити само то да су – незналице. Позориште по чијем су моделу настали сви национални театри у нашем региону, бечки Бургтеатар, већ је деценијама једно од најпрогресивнијих позоришта у Аустрији и Европи. О резулататима рада Жељка Хубача најбоље говоре цифре: пуне сале, више од сто награда у четири године, поглавито веома позитивне критике, присуство на Битефу, Стеријином позорју, редовно учешће и на другим реномираним фестивалима у земљи и региону..., истиче се у саопштењу Удружења, уз констатацију да је ова смена „антицивилизацијски чин, иза које се наслућује намера да национална позоришна култура не добије оне димензије које увелико добија у развијеном свету, оном којем ово друштво, ваљда, тежи: савременост, уметничка и друштвена релевантност и космополитизам“.
Н. П-ј.
