Уручена годишња признања КЦВ „Милош Црњански” 

У холу здања Покрајинске владе свечано су уручена годишња признања Културног центра Војводине „Милош Црњански”.
с
Фото: Покрајинска влада

Искру културе, која се додељује се за савремено стваралаштво младом аутору до 35 година, добила је глумица Бојана Милановић, стална  чланица ансамбла Драме Српског народног позоришта, али је играла и у представама Народног позоришта у Суботици, Градског позоришта у Бечеју, Позоришта младих, Народног позоришта Сомбор, театра у Бијељини…

„Како је својевремено рекла Горица Поповић, глумац се за своје ауторство бори на стешњеном простору између репертоарских приоритета позоришта, ауторских амбиција редитеља и владајућих трендова који обликују укус културне јавности. Бојана Милановић је успела да и у тако ограниченим општим условима постане препознатљива, не само као глумица, него и као подстицајан сарадник. О томе не сведочи само драма Ко је убио енис Џоплин”, која јесте обележила досадашњи ток њене каријере, будући да јој је донела безмало све релевантне награде, од Стеријине за најбољег младог глумца до Зорановог брка на Данима Зорана Радмиловића”, наводи се у образложењу жирија, који су творили Биљана Мицков, Ален Бешић и Мирослав Стајић. „Убедљивошћу глумачког доживљаја, уложеном и испољеном енергијом и сувереним владањем широким спектром изражајних средстава, остављала је Бојана снажан печат у свакој представи, без обзира на наслов, редитеља или сцену. Ликовима је прилазила са непроменљивом интелектуалном запитаношћу и ентузијазмом, градећи их снагом свог талента и изворне глумачке страсти, које су само употпунили глумачка вештина, прецизност и већ сад јасно испољена зрелост”.

Медаљом културе за очување културног наслеђа награђена је управница Галерије Матице српске др Тијана Палковљевић Бугарски, посвећени прегалац у заштити српског културног наслеђа и у његовом представљању у земљи и иностранству која већ више од две деценије успева да хармонизује у свом раду прошло и савремено. „На темељу сопствене велике посвећености, стручности и знања, покренула је у Галерији Матице српске иновативне пројекте у којима се спајало традиционално и модерно. Бројне тематске и монографске изложбе и сарадња са бројним музејским установама у земљи и иностранству трансформисали су ГМС у модеран и динамичан музеј. Током  рада успела је да, ослушкујући модерне токове у светској музеологији, формира високе стандарде који су узор целокупној музеолошкој струци”, навели су чланови жирија – др Милан Мицић, др Дубравка Ђукановић и Александра Ђурић Боснић – уз напомену да се као историчар уметности др Тијана Палковљевић Бугарски афирмисала и својим научним радом и као универзитетски предавач. Њено научно интресовање везује се за историју Галерије Матице српске, чија је круна монографија „Понос нације”, објављена ове године у поводу 175 лета ГМС.

Диоцент на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за румунистику др Ивана Иванић овогодишњи је лауреат Медаље културе за мултикултуралност и интеркултуралност. „Као изузетна млада научница, са иновативним приступом науци и истраживању, признатости и препознатљивости у научно-истраживачкој заједници показала је и остварила веома запажене резултате у чијем центру су очување и развијање вишејезичности и културне баштине националних заједница које живе у Војводини и доприносе међусобном уважавању и упознавању различитих језика и култура у Војводини”, истакао је жири у саставу Олена Планчак сакач, Годрана Драганић Нонин и Мартин Пребуђила, издвојивши из богате академске каријере др Иване Иванић чињеницу да је на Универзитету Поатјеу у Француској била члан истраживачког тима на пројекту „Памћење, идентитети, маргиналности у савременом западном свету”, да је, поред бројних специјалистичких румунско-српских речника, ауторка или коауторка више десетина књига.


Посвећеност и страст

Уз честите лауреаткињама, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански” мр Ненад Шапоња истакао је да се ова институција труди да препозна истинске вредности, док је др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, указао на то да четири изузетне даме, добитнице награда, имају своје дубоке унутрашње разлоге и мисију зашто су у послу којим се баве. „За њих то, међутим, није само посао, јер својим делима показују изузетну посвећеност, изузетну страст, што је и довело до тога се издвоје у једном мозаику војвођанске културе”, рекао је Мицић.  


Вера Зарић, једна од најзначајнијих наших сликарки, добитница је Медаље културе за животно дело, односно за укупно стваралаштво. Дипломирала је сликарство 1971. на Академији ликовних уметности у Београду, у класи професорке Љубице Сокић, а постдипломске студије завршила је на истој академији, у класи професора Зорана Петровића. Наредних деценија предано ради у свом атељеу на Петроварадинској тврђави, а основна карактеристика читавог њеног стваралаштва препознаје се у страсти трагања за богатом и динамичном сликом, праћеном осетљивим механизмом сензи- билности и даром за пуну експресију. Имала је 40 самосталних изложби и учествовала на великом броју колективних. Бавила се ликовном педагогијом као професор у новосадским средњим школама. Добитник је низа признања и награда за своје стваралаштво. Поклонила је Галерији Матице српске збирку радова од 120 уметничких дела која су настала током њеног вишедеценијског стваралаштва. „И данас, у својим седамдесетим годинама, Вера Зарић изванредно је витална и стваралачки активна уметница. И надаље верује да је уметнош‘у могуће одбранити дигнитет човека нашег доба и то потврђује сваком својом новом сликом”, истакао је жири, у ком су били Селимир Радуловић, Боривој Попржан и Мирко Себић. 

М. С.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести