ВИРТУЕЛНИ ТУРИЗАМ Од процветалих вртова Новиграда до утопијских градова

Ако је корона затворила многе туристичке путеве, ту су и даље виртуелне туре световима видео игара, у којима сте бар безбедни од заразе. Немогуће је набројати дигиталне туристичке атракције које вреди посетити, па је наша листа овај пут углавном окренута старим класицима.
 Ilustracija: Youtube/prinscreen
Фото: Youtube Printscreen

Свемирска станица Цитадела из трилогије „Mass Effect“: Тешко је заборавити иницијалну сцену пристајања на Цитаделу у првој игри из култне научнофантастичне трилогије видео игара. Драмски повишен тренутак у ком се шире огромна крила свемирске станице-града да би примиле брод Нормандију поклапа се са потпуним наративним и визуелним отварањем света који открива ова сјајна игра. Цитадела је замишљена као главни град свемирског савеза различитих планетарних цивилизација, и изгледа као футуристичка, утопијска метропола. Цитаделу чине широки урбани платои, улице које се стапају са ходницима и вертикалним пролазима у стилу Токија, неонски клубови и сумњиве пијаце оковане металом и пластиком, величанствени видиковци са погледом на свемирску луку, са посебно упечатљивим вештачком  језером које пресеца главно шеталиште под терасама пуним зеленила, под аутострадом којом зује летећа возила.

Фото: Youtube Printscreen

У наредним наставцима „Mass Effect-а“ изнова се враћамо Цитадели, сваки пут са све јачом дозом носталгије, али никад више са таквим спојем искреног чуда и радозналости као први пут. Посета Цитадели у другој игри нажалост је ограничена само на неколико нивоа-четврти, док у финалном делу трилогије играч има много већу слободу да осети свакодневни пулс града-станице, али је коначни утисак у сенци рата који почиње у целој галаксији, са атмосфером у којој је тескоба сувише убедљива да би то и даље био сасвим пријатан виртуелни туризам.


Симулирајте шетњу

Walking симулатор (симулација шетње) је читав жанр видео игара који је направљен за релаксиране виртуелне шетње у којима је приповедање често сасвим изједначено са кретањем кроз простор.

Тако у „Eastshade-у“, видео игри која је изашла прошле године, играч преузима улогу путујућег сликара који обилази сликовити виртуелни крајолик чије призоре покушава да ухвати на платну. У наслову „Лост Ембер“ (Изгубљена искра) играч се креће од тела једне животиње до друге, путујући меланхоличним пејзажем из ког су људи одавном ишчезли. Као лутајућа душа, играч сакупља крхотине свог прошлог живота, понекад се сусрећући са сенкама својих некадашњих пријатеља и чланова породице. Занимљива је и „Валден, игра“ у којој је играч директно у улози америчког филозофа Хенрија Дејвида Тороа, који је 1845. напустио цивилизацију да би живео у кући коју је изградио на сликовитим обалама језера Валден. Игра је тек лабаво структурирана око Тороовог живота у шумама крај језера, и омогућава бесконачно лутање идиличним буколичким пејзажем, пецање, зидање, и крстарење старим чамцем.


Новиград, „Withcer 3“: Новиград из трећег дела трилогије о вешцу Гералту свакако је један од најуверљивијих непостојећих градова на свету. У питању није само ширина простора, већ његова испуњеност. Од прљавих докова пуних проститутки, коцкара и свакојаких сецикеса, преко белих пешчаних плажа на које се наставља кристална вода залива, у којој је могуће пливати или се возити чамцем, до позоришта у елизабетанском стилу у чијем је дворишту под шареним лампионима могуће одгледати целу представу, преко пијаца, великог римског купатила, угланцаних улица богатијих квартова који личе на Фиренцу, све до малих готских библиотека, околних племићких вила окружених прецветалим вртовима, и сиротињских четврти са зградама пуним влаге и штриковима пуним веша који се вечно суши, Новиград заиста дише и живи као прави град.

Фото: Youtube Printscreen

Природа и друштво Тамријела („The Elder Scrolls: III, IV, V“): Највећа предност игара из ове серије је свакако потпуно отворени свет где је могуће лутати без икаквог ограничења. Скајрим је земља на континенту Тамријелу, у коју је смештен последњи наставак, и којом виртуелни туриста може да шпарта сликовитим пејзажем који евоцира средњовековну Скандинавију зачињену магијом. Градови и села Скајрима  далеко су од комплексног Новиграда, али је зато слобода истраживања бесконачна. За оне који немају проблема са старијим играма и психоделичним триповима ту је свакако фантазмагорични, мистични и опасни пејзаж Моровинда (III), док сликовити градићи Сиродила из „Обливиона“ (IV) дозвољавају нешто опуштеније и мање шизофреничне шетње.

        Настасја Писарев

 

 

 

Илустрација: Youtube/prinscreen
Ilustracija: Youtube/prinscreen

EUR/RSD 117.5929
Најновије вести