"Ми смо предуго били без Музеја савремене уметности. Читава једна генерација је стасавала, а да није имала прилику да види велику збирку српске и југословенске савремене уметности", приметио је Вукосављевић у интервјуу Танјугу.
Велики број посетилаца, према речима министра, говори у прилог чињеници да је отварањем МСУ обогаћена културна понуда, да је интересовање јавности за реконструисану зграду и поставку веома велико и да то представља значајан допринос културном животу не само Београда већ и Србије и значајан допринос туристичком потенцијалу српске престонице.
Осим отварања МСУ, Вукосављевић је издвојио и израду нацрта Стратегије развоја културе од 2017. до 2027. за који очекује да се нађе пред посланицима за месец-два.
Министар каже и да морамо знати шта ће бити приоритети, основни принципи и планови у наредних 10 година и подсећа да се као важна ставка у Стратегији помиње обавеза државе да из годину у годину издваја више за културу, чиме се, наводи, стварају темељне претпоставке за развој културног живота. Помиње и низ законодавних активности како би "култура добила чвршћи формат и за финансирање и за увођење реда".
У години која је на измаку Вукосављевић у успехе убраја и народно коло на Унесковој листи светске нематеријалне културне баштине, али и то што је постигнут договор како да се трајно и стабилно финансира и одржава Коларчева задужбина.
Путем конкурса "Градови у фокусу" финанасијски је охрабрен и подстакнут културни живот у многим градовима у Србији, реконструисани су домови културе, музеји, библиотеке, концертне сале, набраја министар.
У Кикинди је отворен Музеј теракоте "Терра", а министар очекује да ће и Медијана у Нишу добити финансијску помоћ на основу техничке документације коју сада припремају и наглашава да тај пројекат коначно мора да се заврши.
Позориште у Суботици - велики пројекат са три сцене започет пре 12 година, требало би, према његовом мишљењу, да буде отворено за годину и по дана.
Вукосављевић каже да ће Министарство помоћи и обнову индустријске зоне у Крагујевцу, коју намаравају да у наредне две до три године претворе у зону савремене уметности као што раде многе земље са својим индустријским наслеђем које није у употреби.
О позоришту у Врању министар каже да ће процес "деконтаминације" бити окончан 2018. и наглашава да град Боре Станковића мора да има своје позориште и своју књижару.
Као највећи догађај у међународној сарадњи у протеклих 40 година Вукосављевић најављује отварање Културног центра Србије у Пекингу у фебруару и додаје да интензивно раде на томе да следећи буде у Москви, потом за годину или две у Берлину па у Трсту.
"Земље у окружењу мају више културних центара него ми. Мађарска има 23, Бугарска 15, а Србија само један у Паризу основан 1973. године", каже министар и додаје да је идеја да сви културни центри Србије у свету носе име Иве Андрића, по угледу на немачки Гете институт или шпански Институт Сервантес.
Министарство културе је са Министарством просвете и Филолошким факултетом покренуло акцију обнове српских лектората у свету, где су, како каже Вукосављевић, затекли запостављено стање, те ће после 15-20 година током 2018. обновити рад лектората у Љубљани, Москви, Темишвару, Трсту, Риму и ту врсту културне политике наставити и у 2019.
"На славистичким катедрама постоји велико интересовање за српски језик, али изостанком наших активности током протеклих година та су места попуњавале катедре за кроатистику и монтенегристику. Ја разумем мотиве наших суседа, они поступају у складу са својим интересима, али Србија мора да штити своје интерсе у тој области", приметио је Вукосављевић.
Министар је скренуо пажњу и на бијенални Октобарски салон који се одржава 2018. за који верује да ће "ођекнути на различите начине", као и на Светски конгрес слависта који ће крајем августа у Београду окупити више од 1.200 слависта са катедара у целом свету, од Јапана преко Русије, Немачке, Француске до САД.
Очекује и да Град Београд заврши изградњу нове галерије на Косанчићевом венцу, наводи да је у току израда главног пројекта за реконструкцију Музеја града Београда у Ресавској улици од 12.000 квадрата, а израђен је и пројекат за реконструкцију Уметничког павиљона "Цвијета Зузорић" који следеће године обелжава 90 година од отварања.
"Мало по мало, а све брже и брже култура постаје важна друштвена тема и једино тако може се очекивати њен процват и развој. Када је у запећку, у океану других тема и проблема и других изазова, култура ћути, стагнира, посустаје. Ми то не смемо да дозволимо", оценио је министар Вукосављевић.
Србија, како је приметио, постаје без сумње најзначајнији чинилац у регионалним оквирима.
"Настојаћемо да и у европским и светским оквирима пласирамо, и у области културног наслеђа преко Унеска и кроз наступ наших савремених стваралаца од Кине, преко Русије, до Западне Европе и даље, оно што Србија има да понуди", поручио је Вукосављевић.
