Овај посао можете само да волите

На сцени „Јован Ђорђевић” Српског народног позоришта синоћ је премијерно изведена концертна верзија опере „Кнез Иво од Семберије” Исидора Бајића, којом је и обележена стота годишњица

смрти овог војвођанског композитора, културног мисионара и просветитеља. Због чињеница да је Бајић значајан сегмент свог рада посветио хорском певању, не чуди и што је веома важну улогу у свом најзначајнијем делу наменио управо хору, који носи добар део партитуре.

– Опера „Кнез Иво од Семберије” је у СНП-у већ постављана у два наврата, блиска нам је и хор воли да је пева – открива нам диригенткиња Хора Опере СНП Весна Кесић Крсмановић. – За професионални ансамбл дело наизглед није захтевно, али итекако има да се на њему ради, почев од промена темпа па надаље. Оно при томе обилује предивним пасажима, којима Бајић музички веома успешно дочарава глас народа у тешким временима. И стога се певачи овом материјалу радо враћају...

Ипак нисам одолео а да диригенткињу не питам како један врхунски ансамбл, какав без икакве сумње јесте Хор СНП-а, проналази изазов у обновама познатих, толико пута већ изведених наслова, што је пракса за којом се из финансијских разлога често посезало последњих двадесетак година...

– Када, рецимо, неку Вердијеву оперу дуго не изводите, кроз материјал се, ма колико он можда био познат, мора проћи са истом пажњом као да је у питању дело које хор никада није певао. С друге стране, у људској природи је да се јави одређено засићење ако се нешто пева десет и више година, али „гвоздени репертоар” је ипак абецеда светских оперских кућа и то је традиција која се мора неговати. Било би јако лепо када бисмо чешће могли да изводимо и савремене ауторе, да истражујемо, као у случају „Милеве” Александре Вребалов, али не пишу се опере баш сваког дана...

Наравно, могу се препознати и разлике када ансамбл припреми неког дела прилази са више или мање жара, са већим или мањим разумевањем. Уосталом, и природно је да у ансамблу од седамдесет певача буде истовремено и отпора као и излива одушевљења...

– Свако од нас има неке личне афинитете, нешто вам се свиђа, нешто баш и не, али на крају се увек дође до златне средине, јер пред нама је ипак уметничко дело са одређеним квалитетима... Од свега је најважније то да у основи мотивације не мањка, јер овај посао можете само да волите. Он никада није плаћен довољно - као што код нас, када је реч о култури, ништа није адекватно плаћено, већ сви једва крпимо крај с крајем. Али бар имамо ту срећу да радимо посао који заиста искрено волимо.

На том таласу Хор СНП-а већ годинама и држи примат међу оперским хорским ансамблима у региону, његови чланови су у најбољим певачким годинама, одлично владају техником певања и музички су веома образовани те врло брзо савладавају и најзахтевнији материјал. О томе, уосталом, сведоче и искораци ван оквира оперског репертоара, попут извођења у Саборној цркви у Београду под окриљем фестивала „Хорови међу фрескама” Литургије Александра С. Вујића посвећене јасеновачкој голготи...

– Није наступио цео хор већ 12 певача, који смо за ту прилику назвали „Класика нова”, дело професора Вујића је било веома компликовано, пуно смо на њему радили, уложили труда, али је резултат био феноменалан... нашом интерпретацијом су били одушевљени и маестро Младен Јагушт, и примадона Радмила Смиљанић, композитор Рајко Максимовић... Уосталом, донело нам је и награду „Војислав Илић” за диригента, и то за истраживачки рад и извођење дела савремених аутора духовне музике... И не само то, него професор Вујић сматра да би требало да одемо на Хорску олимпијаду, која ће следеће године бити одржана у Сочију. Био би то, иначе, први пут да неки српски хор учествује на Њорлд Цхоир Гамес.

На крају разговарамо о томе шта је то што би Хор СНП-а волео да се пред њега постави као задатак. Од онога што је реално на првом месту је повратак на репертоар својевремено изузетно успешног Вердијевог „Магбета” у режији Даријана Михајловића, али ипак сви чекају и постављање још неке велике опере, које или никада или давно није било на сцени нашег најстаријег професионалног театра, попут „Аиде”.

– Ипак, првенствено је публика та која треба да бира, она би морала да буде кључан репер за формирање репертоара. Е, ту код нас понекад дође до дизбаланса. Илустрације ради, годинама је за „Виолинисту на крову” са Зафиром Хаyимановим као Тевјеом владало велико интересовање. И онда је неко и поред тога одлучио да представу скине. Срећа те сада поново имамо „Виолинисту”, другачијег, али за којег се такође тражи карта више. Нажалост, у међувремену је прошло више од деценије... Истина, и ономад се могло чути, „ах, мјузикл”. Али заборавља се то да се публика, поготово млађа, у театар привлачи и различитим жанровима. И зато не треба бежати ни од мјузикла, ни од оперете, јер ће и они публику довести до опере...

Мирослав Стајић

 

Од тона до четворогласа

Весна Кесић Крсмановић води и аматерске хорове – „Хашира” новосадске Јеврејске општине и „Јелачић” Хрватског културно-просветног друштва из Петроварадина, и са њима је имала великог успеха, освојене су и бројне награде: „Јесте лакше радити са професионалним хором, јер су у питању нотално припремљени певачи који одлично владају техником. И самим тим се материјал брже савладава. Али је с друге стране велико уживање и откривати лепоту хорског певања са пензионерима, студентима, економистима, домаћицама... и са њима стизати од једног заједничког тона до четворогласа”...  

EUR/RSD 117.5937
Најновије вести