Приближити људима реалност у којој живе
Упркос чињеници што се релативно кратко бави документарним филмом и што је у кинематографију доспео готово случајно, аустралијски редитељ Дејвид Феделе је данас један од истакнутих светских аутора своје генерације,
чији се документарци са изузетним успехом приказују широм света и овенчани су наградама бројних угледних фестивала. У традицији најбољег документаризма Дејвид Феделе се у својим бескомпромисно ангажованим филмовима храбро суочава са некима од најболнијих питања данашњице, од екологије у остварењу “Е – пуста земља” о сиромашним сакупљачима канцерогеног електронског отпада у Гани, или филма “Велика штета” о безочној сечи дрвећа у Папуи Новој Гвинеји, која староседеоце у оставља у опустошеном пејсажу без шуме и воде, до “Земље између” која приказује страдања миграната из подсахарске Африке, заустављених у прихватном кампу у Мароку.
Снимајући своје филмове Феделе се увек труди да гледаоцима “из прве руке”, објективно и поштено представи тему којом се бави, не презајући од опасности и ризика које овај посао често носи. Дејвид Феделе је боравио у Врднику као председник жирија овогодишњег “Срем фим феста 2015” и то је била прилика за сусрет и разговор са њим:
Данашњи свет је суочен са мноштвом врло озбиљних проблема као што су ратови, загађење животне средине, сиромаштво, велике миграције становништва. Каква је, у таквим околностима, улога и одговорност аутора документарних филмова?
- Мислим да је задатак аутора документарног филма да својим остварењима покушају да испричају занимљиве, ангажоване и важне приче, онолико верно колико је то могуће. Радећи овај посао настојим да људима што је могуће више приближим реалност у којој живе, да премостим јаз између гледалаца и мојих “јунака” и њихових прича. Желим да снимам филмове које ће људе навести да осећају и да размишљају…
Снимате документарце, али се бавите и музиком и филозофија, волите и да путујете...
- Готово случајно сам упао у бављење документарним филмом, а разлог за то је страст за путовањима. Године 2006. боравио сам у Папуи Новој Гвинеји, кроз коју сам три месеца путовао потпуно сам. Неколико дана пред полазак, набавио сам малу камеру. Никада раније се нисам бавио тиме, али сам тада зажелео да снимам своје доживљаје. Четири године касније, срео сам једног колегу монтажера који је прегледао те моје снимке и ми смо заједно монтирали мој први филм који је добио наслов “ПНГ стил”, што значи да сам га ја назвао “случајним филмом”. Тада сам схватио да бављењем документарним филмом могу објединити своју љубав према путовањима, са жељом да се бавим друштвеним темама, истраживањем питања људских права, еколошким проблемима. И ја сам тиме опседнут до данас!
Снимајући филмове, увек се трудите да доспете до епицентра догађаја или појаве којом се бавите. Колико то може бити опасно и колико је важно поштено и верно представити тему којом се аутор документарца бави?
- Једини начин да се прича филма гледаоцима представи истинито и поштено је да се аутор што је више могуће приближи догађајима и људима које приказује. Такав приступ, наравно, са собом често носи многе ризике и опасности, али верујем да уколико човек није спреман на овакве ризике, онда он и није особа која би требала да се бави таквим причама.
Колико је тешко радити као независни аутор и на какве тешкоће наилазите делујући на овакав начин?
- Приликом снимања и рада на филму, увек се суочавам са мноштвом различитих тешкоћа и изазова. Као аутор филма најчешће све радим сам: проналазим теме, бринем се за продукцију, снимам, режирам и монтирам своје филмове... и све то ме доводи пред многе тешкоће и изазове. Такође, никада не тражим одобрења “надлежних” за своје филмове, чак увек настојим да будем на дистанци и готово “скривен” од власти када снимам неки филм.
Б. Хложан
Престижни „Срем филм фест”
Колико су фестивали као што је “Срем филм фест” значајни за афирмацију документарног филма и Какви су ваши утисци о овогодишњој такмичарској селекцији “Срем филм феста” у Врднику?
- Филмски фестивали су изузетно важни за афирмацију документарног филма, а посебно су значајни за независне ауторе и филмове из независних продукција, јер је у данашњим условима за њих веома тешко да дођу до шире публике.
Почаствован сам и веома сам срећан што сам имао прилику да председавам жиријем “Срем филм феста 2015” и сматрам да је филмове приказане у такмичарској селекцији одликовао изузетно висок квалитет. Био сам заиста импресиониран кинематографском вредношћу многих од ових филмова, који без икаквих проблема могу учествовати у такмичарској селекцији најпрестижнијих светских филмских фестивала.