Оснивач Компаније, Акрам Кан, играч и кореограф, је један од најславнијих и најцењенијих уметника британске и светске сцене савремене игре. Током претходне дведеценије овај кореограф је креирао значајан опус, а његова репутација расла је са успехом маштовитих, приступачних, а релевантних продукција, као што су “Until the Lions“, “Kaash“, “DESH“, “iTMOi (у Игоровим мислима)“, “Бахок”, “Вертикални пут“, “Гносис“ или “нула степени“.
Компанија Акрама Кана је једна од најиновативнијих трупа савремене игре за чије представе влада велико интересовање светских фестивала и театара. Канов рад садржи изузетну покретачку снагу, док се његово интелигентно и вешто приповедање потпуно интимног и епског карактера, одвија без видљивог напора. Добитник је многих награда, укључујући и Награду Лоренс Оливије, њујоршку Беси награду, ИСПА Награду за изузетног уметника (Међународна асоцијација сценских уметности), Фред и Адел Астер награду, Награду Хералд Архангел фестивала у Единбургу, South Bank Sky Arts награду и укупно осам награда Националног круга критике за уметничку игру у Британији, МБЕ награде за допринос игри, носилац је почасних диплома неколико универзитета, и стални сарадник театра Садлерс Велс из Лондона.
Ово је пето гостовање Компаније Акрама Кана на Београдском фестивалу игре, међу којима су биле и велике ансамбл представе, али и један соло наступ у коме је Кан и играо. Приближавајући се крају играчке каријере, Кан каже да је пронашао нови начин да игра. А то је да игра своје идеје кроз тела других играча, укључујући старије играче који носе своју прошлост и сложена емоционална искуства у себи. Оно што остаје непромењено, јесте његова, како каже страст откривања старих и нових митова у контексту нашег времена.
Нова представа “Надмудривање ђавола” у кореографији Акрама Кана је дело инспирисано фрагментима 12 сломљених глинених плоча које заједно чине једно од најстаријих великих књижевних дела, древни сумерски “Еп о Гилгамешу”, као и сликом „Прва вечера“ Сузан Вајт на којој је аустралијска уметница реинтерпретирала Леонардову „Последњу вечеру“ (за столом седе жене, а свака од њих представља по једну светску религију). Нови комад Акрама Кана отелотворује насилно поглавље у животу младог Гилгамеша, кога се Гилгамеш присећа и тумачи у позним годинама, пред смрт. То је прича о Гилгамешовом покушају припитомљавања, а затим и пријатељству са дивљим човеком Енкидуом, њиховом путовању у пространу кедрову шуму, дом дивљих бића и духова, и убијању њеног чувара Хумбабе. „Надмудривање ђавола“ је мит за сва времена, у нашем времену.
У представи наступа шесторо играча који долазе из различитих земаља и први пут су у Србији. Већином су нови играчи, само је двоје радило у ранијим представама. Компанија нема сталне играче него се они бирају за сваки нови пројекат. Једна од њих, Митили Пракаш, индијска играчица која живи у Америци, говорећи о раду на овој представи, каже да је у питању врло специфичан комад, симболичан и вишеслојан и да први пут и играчи учествују у његовом настанку. Када је Акрам Кан њих шесторо први пут видео у студију рекао је да жели баш са њима да ради, иако тада није имао конкретну кореографију на уму, видео је шта ће произаћи из њих. Свако од играча је дао печет тој кореографији и допринео да све то буде једна целина. Свака вежба, како објашњава наша саговорница је почињала са бар сат времена њихове приче о различитим темама и дешавањима у свету, који су тренутни проблеми, кризе, шта их од тога дотиче, занима, или узнемирава и на тај начин су се још више повезивали. Управо је та емоција и посвећеност оно на чему Кан инсистира. Од њих се мање тражи да то буде технички савршено и уиграно, а више да заиста осете то што играју и да томе сасвим буду посвећени. Комад се и касније током сваког новог играња унапређује и развија.
Представа је имала премијеру 2019. у Штутгарту, од тада су гостовали у петнаестак градова, Белгији, Француској, Грчкој, Аустралији, Немачкој. Епидемија короне је променила планове трупе и одложила бројна гостовања. Ове јесени турнеја се наставила, а представи у Новом Саду претходили су наступи у Холандији, Бечу и Атини. У оквиру 18.БФИ биће изведена само вечерас у Новом Саду, а затим следи представа у Солуну.
- Пресрећна сам што публици могу да покажем још један од мајсторских радова Акрама Кана, капитално дело за историју савремене игре - каже за “Дневник” Аја Јунг, директорка БФИ. - У питању је врло занимљив комад и велико је задовољство и част имати на програму фестивала било које дело овог изузетног кореографа. Он, уз Димитриса Папајоануа и још два три светска уметника, чини локомотиву савремене игре који увек иду неколико корака испред других у будућност.
По речима Аје Јунг, Акрам Кан је обећао да ће 2023. на Београдском фестивалу игре приказати своју нову представу на којој сада ради инспирисану “Књигом о џунгли” Киплинга, а чија се премијера очекује наредне године.
Н. Попов
