У Српском народном позоришту поставио је четири кореографије: Краљеву јесен (1992), Грка Зорбу (1994, обновљен 2016), Мајерлинг (2002) и Даму с камелијама (14. марта 2009). Реномирани уметник, играч, кореограф и редитељ сада је обновио Даму с камелијама, којом ће вечерас на сцени „Јован Ђорђевић“ започети балетска сезона СНП-а. На музику Ђузепа Вердија балетом диригује Александар Којић, који потписује и оркестрацију.
Од праизведбе „Даме с камелијама” прошло је девет година. Представу сте осмислили за примабалерину Балета СНП-а Оксану Сторожук поводом двадесетогодишњице њеног уметничког рада. Тада сте рекли да је улога Маргарите Готје изузетно комплексна и захтевна и да представља изазов, али и потврду високих уметничких домета за једну балерину. У обновљеној представи овај трагични женски лик игра првакиња Ана Ђурић...
– Ана је пре свега сјајна уметница, промишљена, размишља о свим захтевима које сам ставио пред њу. Обликује их озбиљно, што је одлика искусне и велике балерине. Није први пут да сарађујем с њом, она је тумачила и улогу Марине, младе удовице у балету Грк Зорба. Истакао бих одличну сарадњу и са другим балетским играчима, са прваком Балета Андрејем Колчеријуом, са солистима Олгом Аврамовић која игра улогу Приданс, са Катарином Кљајић у улози Мадам Олемпа, са Самјуелом Бишопом који тумачи улогу Грофа Де Н… На изузетно високом нивоу је и сарадња са ансамблом који је, иако подмлађен, веома озбиљан и улаже изузетне напоре да испуни све оно што се од њих захтева.
Има ли неких прилагођавања новој солистичкој екипи која носи представу?
– Има, јер је индивиудалност сваког играча видљива. Сви су другачијег сензибилитета. С обзиром на разлике између премијерне поделе из 2009. и ове обнове, на тој разлици сам највише и инсистирао. Ја сам од оних стваралаца који се прилагођавају играчима. Као кореографа, највише ме интересује експресија, то специфично унутрашње стање играча. Моја је дужност да препознам оно што имају у себи и да инсистирам на тим њиховим вредностима које би требало да се доведу у први план. А онда је до играча да сами то схвате да би стигли до срца публике.
Ваш кореографски сензибилитет је веома изражен у свим балетима које сте до сада постављали за новосадску балетску сцену. Колико се то види у балету „Дама с камелијама”? Шта је за Вас био највећи изазов у грађењу ликова и развијању њихових односа?
– Тражење емоција. Волим емоцију, волим да је из играча покренем из његовог природног стања. Код њих тражим ослобођени покрет. Пре бих рекао да је мој стил, да се послужим термином из сликарства, експресионизам, или чак постмодерна. Када сам се као млад играч бавио плесом, узор ми је био Кенет Макмилан, чувени британски кореограф. Код њега на сцени је све верно приказано и препознајете све деонице као да читате класично књижевно дело. Мишљења сам да је важно за публику да буде сведок догађања на сцени и да проживљавају исту емоцију коју проживљавају и играчи. Љубав, пријатељство, трагични јунаци, љубавни односи, драма, свађа имплицирани су у мојим кореографијама. То су теме које су за мој рад су пресудне. Волим и да прича буде смештена у аутентичним просторима, да се на сцени пренесе време и простор дешавања романа. У Дами с камелијама имамо париско окружење 19. века, једну конзервативну средину, даму која је, по мом мишљењу, еманципована жена. Она је својим облачењем и слободним понашањем изазивала пажњу и знатижељу мушкараца а љубомору код париских дама. Мислим да би та дама, да живи у данашњем времену, била модни креатор, толико је била корак испред времена.
Вердијева музика је изузетно инспиративна. Колико вас музичко дело „води“ у потрази за покретом?
– Вердијева музика је захвална за рад на кореографији, зато што пружа могућност да се у балетској професији изразимо на најбољи могући начин јер има ту ширину, мелодичност, певљивост, планетарно је популарна. Неки кореографи су Даму с камелијама радили на музику Шопена, Листа, а ја сам се определио за Травијату. Верди има те неке широке деонице, места где кореографијом могу показати емоцију, носталгију, атмосферу набијену страстима и постићи изражајност на сцени. Оперски вокали су претворени у партитуру и инструментал и дали су ми могућност да се на драмски начин прецизно изразим. Маестро Којић је урадио сјајну оркестрацију тако да је то новина у обнови Даме с камелијама. То је био и за мене задатак да неке ствари кореографски изменим и дотерам.
Ваша сарадња са сценографом и костимографом увек чини уметничко јединство. Да ли је нужно да се Ваше виђење дела поклопи са визијама сарадника?
– Герослав Зарић и Бојана Никитовић су сјајни уметници. Са Герославом дуго сарађујем, скоро све балете смо заједно урадили. Ако треба да уведемо неки детаљ, неки реквизит на сцени, уводим га оправдано, јер ћу тим реквизитима кореографски манипулисати. Ту је исказана вештина сценографа да ми понуди нешто што је у функцији мог израза, а да, при томе, играчи имају слободан простор. Ту је и костимографкиња, која је прилагодила костиме времену и балетском покрету који мора бити слободан и грациозан. Видео сам неке сјајне кореографије, али су костими спутавали играче у изразу.
Балет је данас, као уметност, у жижи интересовања стваралаца и плесача и публике. Свет једноставно плеше… Покрет и уметничка игра су се изборили за свој тренутак, за врхунску уметничку позицију. Како видите данашњу ситуацију на пољу уметничке игре?
– Још у младости, док сам био играч, схватио сам да је балет једна привилегована професија и да ова уметничка грана има будућност зато што пружа све: играч мора да је музикалан, глумачки даровит и играчки образован. Дакле, све врсте уметности су овде сублимиране. Балет је у свету у великој експанзији, што је очито ако се упореде балетске представе од пре педесет година и данашње. Границе се померају у спорту, сликарству, али ми се чини да балет у томе предњачи. Пратим и рад нових и младих кореографа који стално трагају за нечим новим. То је добро и поздрављам напоре да се иде даље. Имамо и епохалне кореографе Ролана Петија, Маријуса Петипаа, Мориса Бежара и друге, чија су дела деценијама остала непревазиђена. Ја сам остао веран свом изразу и времену. Балет је планетарна уметност са лепом будућношћу, можете га играти на свим сценама у свету и да вас сви разумеју. То публика воли.
Снежана Субић
