На новој поставци „Колористичке визије“, која ће бити отворена данас у 12 часова, биће представљено 27 слика, из његовог богатог легата, насталих у периоду од 1928. до 1941. Заступљене су теме пејзажа, портрета, актова и мртвих природа. Важан део изложбе је документација из легата, која даје бољи увид у тумачењу опуса овог значајног модернисте. Изложбу отварају Маја Гојковић, министарка културе и информисања Републике Србије, Зоран Радојичић, градоначелник Београда и Филип Брусић-Ренауд, директор Куће легата.
Оснивач галерије- легата је Град Београд уз немерљиве заслуге његове супруге Олге која је, заједно са сином Ђорђем, 1974. поклонила Граду велику колекцију слика и цртежа из богатог уметниковог опуса. Галерија је отворена у центру Београда у Улици Краља Петра 36, у згради у којој је овај истакнути сликар живео, и поверена је на стручно старање Музеју савремене уметности у Београду, а 2017. одлуком Скупштине града, прешла је у надлежност Куће легата. Збирка се састоји од укупно 1407 уметничких дела од чега: 360 уља на платну, 14 акварела, 19 пастела, 29 темпера и 955 цртежа, као и 30 уметничких дела других аутора. Захваљујући великој Олгиној посвећености, у овом легату се чува богата документација о Петру Добровићу, коју је она годинама прикупљала, допуњавала и стручно обрадила.
Указујући да је био изазов изабрати слике из богате заоставштине уметника ауторка изложбе Данијела Бајић Обућина, кустос Куће легата, наводи са је Добровићева упечатљива препознатљивост особеног колористе, која га дефинише као зрелог сликара, тема ове изложбе. Одабиром најрепрезентативнијих радова из легата посетиоцу се отвара могућност да види баш она дела која карактерише острашћена боја, блештава светлост, оптимизам и динамична непосредност која је својствена не само делу већ и карактеру овог сликара. Колоризам ће га одредити као једног од најутицајнијих српских уметника, оних који су предводили савремене токове у сликарству.
- Сликарство Петра Добровића задобија потпуну снагу и зрелост кроз чисту, пулсирајућу боју која рефлектује интезивно уметниково расположење и осећање. Одлазак на југ Француске и дуги боравци на Јадранском приморју утицали су на његов стил, када се окружен топлом и осунчаном природом окреће истовремено светлости и неодољивој боји – каже Данијела Бајић Обућина. - Пратећи промену места боравка сликара, а тиме и крајолике који као да су се континуирано протезали од Јадранског мора, преко Фрушке горе и Венеције до Холандије, тако се и поставка базира на истим географски присутним, а различитим просторима, и уметнику толико својственим бојама и тоновима.
Петар Добровић ( Печуј, 1890 – Београд, 1942) школовао се у Уметничко-занатској школи у Будимпешти на одсеку за вајарство и студирао сликарство на Ликовној академији у Будимпешти. У Париз стиже први пут 1912. где је и касније више пута боравио и до краја 1914. ће се кретати на релацији Печуј-Париз-Будимпешта-Кечкемет. Континуирани вишемесечни боравци на мору и пејзажи приморског амбијента обележили су његово сликарство. Смењује зимске боравке у Паризу с летњим врелинама морских пејзажа.
И Нови Сад је важан топоним у Добровићевом животу. По окончању Првог светског рата примиће га под свој кров у у негдашњој Ханској, данашњој Улици Матице српске, др Коста Хаџи. У башти Хаџијевих настаће нека од Добровићевих врхунских дела, која се данас чувају у Галерији Матице српске, а није згорег напоменути да је 1925. постао и зет знаменитог новосадског адвоката и политичара, оженивши се његовом кћерком Олгом.
Током тридесетих година прошлог века Добровић ће се све више окретати педагошком раду: био је професор Уметничке школе у Београду, затим један од покретача и оснивача Државне уметничке академије у Београду, касније Академије ликовних уметности, и од 1937. па до смрти 1942. њен професор.
Н. Попов
