ПРЕДСТАВА "УНА“ У ЗВЕЗДАРА ТЕАТРУ: Прича о бунту, младости и разочарењима
На даскама београдског Звездара театра 12. октобра наћи ће нова, неиспричана прича на даскама: биће то драма „Уна“, из пера Стевана Копривице, по мотивима чувеног романа Моме Капора, а у режији Дејана Пројковског. Овом представом овај театар обележава 41 годину постојања: 8. октобра 1984. године у Звездара театру премијерно је изведена представа „Мрешћење шарана“, у режији Дејана Мијача, и тако је почео живот овог култног позоришта.
Зашто баш Уна?
- Ми смо се пре две године договорили са Стеваном Копривицом да по мотивима чувеног романа Моме Капора испише нови комад, да то буде прича о данашњем времену – рекао је директор Звездара театра Душан Ковачевић, истичући да је на овој сцени за 41 годину, колико траје ово позориште, одиграно скоро стотину представа. Тачније, ово је 95, а неке су представе трајале јако дуго, скоро 20 година, каже Ковачевић.
Ова ванвременска прича у први план истиче љубав, али и фатални судар бунта младости и разочарења средњег доба, роман је који су многи читали као исечак из дешавања у којима су учестовали, да би се данас читао као класик.
- Позоришно читање морало је да се измакне из филмског, па и литерарног предлошка и потражи нове исходе у „фаталној привлачности“ временшног харизматичног професора Мишела Бабића и самосвојне и еруптивне студенткиње Уне. – поручио је писац Стеван Копривица. – Трудили смо се да направимо снажну љубацну причу у овом времену, у којој се преплићу еротика, емоција, политика, догме, генерацијски ломови и резигнантна побуна усамљеног јунака.
У представи играју Никола Ристановски, Магдалена Мијатовић, Сена Ђоровић и Марко Гверо. Сценограф је Валентин Светозарев, костимограф Ивана Ристић, а музику је написао Горан Трајкоски.
Уна се не прави, Уна се рађа
- Правили смо кастинг у мају, имали смо два круга, али морам да признам да сам од првог круга знао ко је Уна. Некако, кад Уна уђе у просторију, ви тачно знате да је то она, зато се јако радујем раду с Магдаленом, која је сваког дана потврђивала зашто је баш она требало да игра ову улогу – рекао је режисер Дејан Пројковски, истичући да је тај генерацијски сукоб и уступање места новим генерацијама, непотрошеним и неукаљаним компромисима, данас важнији него икад.
- Рад је био и велики и дубоко загребан и интензиван, а све је прошло некако неосетно. Капорова реченица је животна, тачна, лако изговорљива, она је доказ да са четири, наизглед архетипска лика може да се исприча прича о озбиљно комплексним судбинама и животима. – истакао је Марко Гверо.
– Кроз процес сам негде схватио да је Уна генерација која треба да остане и преживи. Ми смо небитни, анахрони, корумпирани, потрошени, нисмо пуно помогли тој генерацији - рекао је Никола Ристановски.
- Она, као представник младе генерације, пролази кроз своје трауме, свака старија генерација пролази кроз своје трауме и разочарења.
- „Уна“ нас позива да застанемо и ослушнемо приче које можда избегавамо – приче о нашем идентитету, о љубави која остаје упркос времену и о помирењу са самим собом. У свету препуном буке и површности, „Уна“ нас враћа позоришту, као месту сусрета, где се истина и емоција још увек могу осетити у свом пуном сјају – поручио је режисер Дејан Пројковски.
И. Радоичић
Фото: И. Р.