У реализацији овог оперског пројекта, суфинансираног средствима програма Европске уније „Креативна Европа“ (потпрограм „Култура“) учествовали су Театро комунале “Павароти-Френи” из Модене, где је премијерно изведен у децембру, затим Српско народно позориште и Ландестеатер из Линца.
Овај музички подухват је подразумевао да три тима из поменутих оперских кућа у Модени, Линцу и Новом Саду, раде на стварању једног оперског дела које ће бити изведено у сва три града. Тако је ова троделна опера састављена од три једночинке на исту тему - миграције, која је бирана у складу са циљевима овог пројекта, а међу њима су наведени промоција културне размене, разумевање културне разноликости, социјална инклузија, постизање нове и шире публике, интеркултуралног и међуверског дијалога, поштовање различитих култура и културних израза и олакшавање интеграције избеглица. Ове једночинке су компоновала три композитора, и певају се на српском, италијанском и немачком језику.
Први део ове „Крос опера“ трилогије, под називом „Сан“, компоновала је новосадска композиторка Јасмина Митрушић, која је и ауторка либрета. Дуги део „Лет у Египат“ компоновао је Валентин Рокебир, на либрето Хермана Шнајдера, а аутор музике за трећи део „А ти, шта знаш о будућности?“ је Луиђи Ћинкве, на либрето Сандра Капелета.
Свака од три оперске куће је из свог оркестра бирала музичаре, певаче, либретисту и композитора. Наш изабрани тим чине, поред композиторке Јасмине Митрушић, певачи - сопран Евгенија Јеремић и бас Страхиња Ђокић, као и четири музичара: концертмајстор Владимир Ћук (прва виолина), Снежана Томинчић (друга виолина), Драгана Лончар (виола) и Невена Влаовић (виолончело). Остали вокални солисти су мецосопран Идил Карабулут, алт Далила Ђенић, тенор Флориан Вугк и баритон Еуђенио Мариа Деђиакоми. Нараторка у извођењу у Новом Саду је Николина Спасић. Оркестром диригује Ђорђе Павловић, а редитељ је Грегор Хорес.
Прва једночинка, опера „Сан“ Јасмине Митрушић, инспирисана је реалном ситуацијом. Сликом и музиком дочарава суморно аутобуско стајалиште негде на југу Србије, близу избегличког центра, где мајка и ћерка, сиријске избеглице, и хуманитарка из избегличког центра, чекају аутобус за Београд, док ту пристижу и тројица избеглица из Авганистана. Све обузима сан, од умора и стрепње, јер не знају шта их чека. У сну све то нестаје, и рађа им се нада да ће све пребродити. Тај осећај не напушта ове странце ни када се пробуде, ослобођени страха и сумњи од свега и свих.
- У тренутку кад су наведене могуће теме за либрето, поменут је проблем избеглиштва. Имала сам идеју и одмах сам најавила да ћу се ја тиме бавити. Писати о избеглицама је врло специфично, одговорно и емотивно. Идеја да се они повежу кроз сан је дошла нешто касније, а повезано је са личним искуством у вези са решавањем проблема и добијањем одговора у сну. У сврху истраживања за пројекат, посетила сам избеглички центар у Београду, и реалне потресне приче употребила за два лика у опери. Остали ликови су измишљени – објашњавала је процес настајања овог дела композиторка Јасмина Митрушић, у интервјуу за наш лист.
Након извођења у Модени, критика ове омнибус представе је била посебно наклоњена управо опери „Сан“, хвалећи готово једнако и либрето, и музику, као и извођаче. Уочавајући да је либрето за оперу „Сан“ инспирисан стварном, застрашујућом ситуацијом у којој се налазе људи из земаља погођених ратом, и да сваки од шест ликова има своју аутентичну причу, свој бол и страхове, у критици се истицало да је музика успела да дочара све те психолошке нијансе, користећи и преплићући различите стилове и стварајући оригинални музички језик.
- Тема ми је блиска и емотивно сам преживела сваку реч либрета, сваки тон опере. Можда је зато публика осетила оно што заправо уметност и треба да значи: истина изражена кроз призму уметниковог стваралачког језика – примећује Јасмина Митрушић.
У другој једночинки „Лет у Египат“ породица, која бежи с палестинских територија, тражи уточиште у египатској болници, а дочекани су с хладноћом и сумњом. Лекар, његова помоћница и медицинска сестра их испитују о околностима њиховог бекства, а комуникација међу њима је отежана. Искуства која су описали тешко су објашњива, помињу се и снови, страхоте и чуда у њима.
Трећи део „А ти, шта знаш о будућности?“ има 14 сцена и сличан је ораторијуму. „Ода радости“ Фридриха Шилера је полазна тачка за промишљање о људској солидарности, која би требало да буде изнад свих разлика и подела. Аутор либрета је у потрази за решењима и идејама о томе како да превазиђемо историјске грешке и утицаје, да бисмо усвојили принципе братства у нашем свету. Као један од важних предуслова за то, истакнута је равноправност мушкараца и жена.
Н. Пејчић
