Сутра је на репертоару представа „Турингов строј“ Беноа Солеа, у режији Ивице Буљана, и извођењу Мини театра из Љубљане, такође на сцени Новосадског позоришта. Фестивал се затвара у недељу, 6. новембра, балетом „Хазарски речник – ловци на снове“, рађеном по мотивима романа Милорада Павића, у режији Ливије Пандур, и извођењу Балета Народног позоришта из Београда, на сцени „Јован Ђорђевић“ СНП-а.
Ове три представе, из Словеније, Хрватске и Србије, режирала су имена попут Ивице Буљана, Матије Дебељуха и Ливије Пандур. Ивица Буљан је редитељ познат у целом нашем региону, који је режирао и у Словенији, САД, Немачкој, Француској, Италији, Мађарској, Португалу, Белгији, Русији, Црној Гори, Обали Слоноваче, и Србији. Био је управник Драме ХНК у Сплиту био је од 1998. до 2001. Добитник је многих награда, међу којима је и више Борштникових награда и Прешернове закладе, као и Стеријина награда. Носилац је Одликовања витеза реда уметности и књижевности Владе Француске републике. Од 2014. до 2022. био је директор Драме ХНК у Загребу.
Суоснивач је Мини театра у Љубљани, који изводи поменуту представу на овом фестивалу „Турингов строј”, која је, по Буљановим речима, омаж великом генију Алану Турингу, који је поставио прве визије модерног рачунарства и дао темељне увиде у оно што је постало познато као „умјетна интелигенција”.
- Био је један од најутјецајнијих разбијача кодова Другог свјетског рата, а његова је криптологија убрзала савезничку побједу. Након његове смрти већина његових ратних достигнућа остала су скривена, далеко од погледа јавности у нацији захваћеној паником због Хладног рата - подсећа Ивица Буљан.
Међутим, овај родоначелник модерног рачунарства умро је као злочинац, осуђен према викторијанским законима као хомосексуалац и присиљен да прихвати хемијску кастрацију. Британска влада се тек 2009. јавно испричала за његово присилно лечење, додаје Ивица Буљан, а још касније, 2013, краљица Елизабета II је потписала Турингу краљевско помиловање, „59 година након што је домаћица пронашла његово тијело у кући у Вилмслову, близу Манчестера”.
- Мртвозорник је утврдио да је умро од тровања цијанидом и да си је одузео живот „за вријеме поремећаја равнотеже ума”. Поред њега је пронађена напола поједена јабука. Биографи су нагађали да је отров прогутао поливши јабуку цијанидом и појевши је како би прикрио окус отрова. Други и данас тврде да је отрован. Легенда каже да је Стив Џобз по тој јабуци обликовао лого за „Епл”, у част свом генијалном претходнику - помиње Ивица Буљан, додајући да се Турингово име повезује се с најтајнијим ратним операцијама британских разбијача кодова у Блечли парку, где је надзирао дешифровање шифри машине „Енигма„ нацистичке Немачке, што је инспирисало филм „Игра имитације“ из 2014, у којем су главне улоге играли Бенедикт Камбербач и Кира Најтли.
„Замислио је оно што је постало познато као универзални Турингов строј - у бити рачунало какво данас познајемо” написао је Ендрју Хоyис у књизи из 1983. „Алан Туринг: Енигма. „
На питање да ли верује да театар може допринети променама, наравно на боље, у друштву ако се у њему говори и о оваквим темама, Ивица Буљан одговара за наш лист.
- Верујем у начин на који је своје неслагање с друштвом изражавао Рајнер Вернер Фасбиндер, у филмовима и у свом антитеатру. Бавио се питањима одговорности Немаца после Другог светског рата, положајем жена, досељеника – гастарбајтера, Арапа и црних, хомосексуалаца, све то на начин који није плакатан, позерски. Широка публика одбија да јој се намећу прогресивни ставови, и ту је чињеницу обилато искористила десница. Промене се догађају одабиром тема, неговањем друкчијости - истиче Ивица Буљан.
Будући да је један виђенијих редитеља у региону, и да његове представе често учествују на фестивалима и код нас, као сада и на овом, питање за Ивицу Буљана било је колико извођења у другим срединама стварају неку нову перцепцију представа?
- Пре десет година имао сам премијеру представе “Гаража” у Њујорку и добила је еуфоричне критике, а у Загребу су биле негативне. Представа је касније заживела, а у сваком месту имала је другачији контекст. У Љубљани и културна јавност и широка публика познаје мој рад. С једне стране ми то омогућава напредовање, а с друге је осећај да радим у кругу своје широке фамилије. Сваки сусрет с новом средином вишеструки је добитак. У Новом Саду на Стеријином позорју приказано је много мојих представа, од “Едипа на Коринту”, који је добио награду за страну представу, до “Тихо тече Мисисипи” у домаћем програму. Ово гостовање је посебно, јер није реч о великој продукцији, већ о интимној, врло глумачкој и концептуалној представи која ће мој рад представити на начин који ми је најближи - каже Ивица Буљан за наш лист.
Н. Пејчић
