РЕЖИЈОМ МИЛАНА НЕШКОВИЋА НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ „ТОША ЈОВАНОВИЋ” У ЗРЕЊАНИНУ ОТВАРА СЕЗОНУ „Љубинко и Десанка” са другачијим крајем

Представа „Љубинко и Десанка” биће премијерно изведена у Народном позоришту „Тоша Јовановић” вечерас у 20 часова, чиме ће бити отворена сезона. У режији Милана Нешковића и драматургији Јелене Мијовић, чувено дело Александра Поповића добиће другачији крај.
e
Фото: Youtube printscreen/ Grad Teatar Budva

Током 90 минута колико представа траје, публика ће имати прилику да гледа игру четворо глумаца - Милана Колака (Љубинко, са амрелом), Саре Симовић (Десанка, са пиленцетом), Ивана Ђорђевића (Август, са гитаром) и Јована Торачког (Шпијалтер, са холендером). Очекује се да ће овај комад посебно бити интересантан младој публици у Зрењанину, јер ће имати прилику да препозна карактерне особине ликова с обзиром на актуелни тренутак.

- Александру Поповићу, као писцу, увек се радо враћам, поготово када сам у прилици да у позориштима имам одговарајућу поделу за неки од његових комада. Када сам упознао Сару Симовић и Милана Колака, двоје изузетно талентованих младих глумаца који су притом из унутрашњости Србије, некако се истог тренутка наметнула идеја да би њих двоје били идеални да играју те улоге. Моја инспирација генерално увек полази од поделе и глумаца који ће ту представу играти и носити и после премијере, онда када се мој посао заврши - каже редитељ Милан Нешковић.

Једна од примарних ствари којом се редитељ водио јесте један од доминантних момената времена у којем живимо - одсуство емпатије у друштву. Управо је тако драмски текст и прилагођен, са циљем да врати веру и наду у љубав и бољу будућност, нарочито између младих људи.

- Драматург Јелена Мијовић и ја смо имали озбиљних интервенција у тексту – наставља Нешковић причу о својој најновијој режији. Драма Александра Поповића „Љубинко и Десанка” нема баш тако оптимистичан крај какав сам желео, а то је да љубав апсолутно побеђује. Драматуршку интервенцију смо урадили пре свега у погледу скраћивања текста, а онда и у додавању неких сцена из ТВ серије „Цео живот за годину дана”, чији је сценарио писао управо Поповић. Гледајући ту серију, узимали смо неке одломке. Нисмо „дописивали” Александра Поповића - пренели смо сваку реч која је изговорена у серији, онако како је он и написао, али смо направили неки мини колаж како бисмо моју ту идеју да „љубав на крају победи и врати веру у бољу будућност” могли да изведемо. То је једно потпуно другачије читање „Љубинка и Десанке” од онога какав је стварно крај оригиналног дела.

Рад са четворо глумаца зрењанинског позоришта за редитеља чије представе глумци радо играју, публика их радо гледа, а често освајају и признања критике, што је редак спој, био је веома инспиративан.

- Зрењанинско позориште има велику привилегију јер тренутно запошљава двоје фантастичних, ако не и најбољих младих глумаца. То је и привилегија публике. Говорим о Милану Колаку и о Сари Симовић која ће тек постати велика и филмска и позоришна глумица. Овај комад није писан за тако младе људе, али ми смо га прилагодили управо тој причи о љубави. Мислим да управо младост глумаца, наравно и њихов таленат, могу да утичу на младе људе тако да им врате емпатију и веру у бољу будућност јер на њима ће та будућност и почивати. Дефинитивна ствар због које сви треба да похрле у позориште јесте неспорни квалитет ово двоје глумаца, наравно уз Ивана Ђорђевића Џудија и Јована Торачког, као старије и два барда зрењанинског позоришта – навео је Нешковић.

Познат као редитељ који глумцима даје слободу да се изразе и унесу себе у лик онако како они то желе, Милан Нешковић је и у процесу стварања зрењанинске представе „Љубинко и Десанка” веровао да ће таквим приступом добити најбољу верзију:

- То је мој редитељски приступ увек и свуда. Имам апсолутно поверење и никада не наговарам глумца да треба да игра моју верзију одређеног лика, него тражим да сам пронађе сопствену верзију. Мој посао у зрењанинском позоришту се завршава 9. септембра, када је заказана премијера, а глумци су ти који ће, надам се и наредних десет година, једном или двапут месечно долазити да играју ту представу. Себично би било са моје стране да размишљам искључиво о премијери, а не о животу те представе, и о задовољству једног уметника да се поново враћа некој улози, а то је једино могуће када је она део њега.

Костимографију нове представе у Зрењанину радила је Биљана Гргур, сценографију Марија Калабић, кореографију Андреја Кулешевић, а лектор је био Саша Латиновић.

Прва реприза игра се 30. септембра у 20 часова.

        И. Т.

EUR/RSD 117.0759
Најновије вести