“Сведоци смо пада ауторитета самих аутора, тако да се данас филмом бави шарена група људи, а Фестивал европског филма Палић, инсистирајући на одређеној идеји филма, успева да има интересантан концепт”, рекао је Шијан на конференцији за новинаре.
Шијан каже да важи за неког ко не воли да прича са новинарима, али заправо, додаје, новинари не схватају колико су сви пројекти неизвесни и да не може ништа прецизно да каже.
“Када сам добио награду “Лифка”, питали су ме о новом пројекту и ја сам причао о пројекту са Светиславом Басаром, са којим сам заиста желео да радим. Међутим, пројекат је на три конкурса одбијен, из новосдаског фонда је добио мало средстава. То говори о неуједначености критеријума у читавом систему. Било би нормално да ако добијеш из једног фонда, да те други погледају са мало више наклоности. Ситуација је таква са средствима да човек не може да зна док се не затвори финансијска калкулација”, рекао је Шијан.
Признати редитељ наводи је да има мало више среће са филмом “Буди Бог с нама” о Бошку Токину, за који је добио средства у Србији, Хрватској и Црној Гори и очекују помоћ из још неколико фондова и нада се да ће на пролеће или током лета успети да крене са снимањем.
Композитор Зоран Симјановић, добитник награде “Александар Лифка” 2012. приметио је да се више даје пара за фестивале него за филмове, а на фестивалима треба да се приказују филмови.
“Босанци дају толике паре за Сарајево филм фестивал, а не знам да ли праве два-три филма годишње. Требало да би да праве бар 10”, рекао је Симјановић.
Он је такође указао на неизвесност ситуације због које никада не зна када ће радити неки филм.
“Имам позиве за пет-шест филмова и три-четири серије, али не знам када ће то да буде. Може сутра да буде”, додао је Симјановић.
Наглашава да композитор мора да буде одличан драматург, да би знао шта треба да уради да реализује редитељеву идеју.
“Када редитељ прича о филму, онда чујеш шта он жели, којим правцем треба да се иде. Мада се дешавало да Шики (Шијан) и ја нисмо знали којим правцем смо желели да идемо, па смо га на крају нашли”, објаснио је Симјановић.
Што се тиче младих композитора, констатује да је то туга.
“Жале ми се: Јој, професоре, ево сада сам баш џабе хтео да им урадим филм, а онда су ми тражили да платим и студио. Више му се исплати да убацује угаљ или тестерише дрва, него да пише филмску музику, поготово што до пре две-три године се нису плаћале тантјеме за филмску музику. Ја нишам добио ни динар до пре две-трио године када сам успео у Сокоју да средим да се убаци у систем да композитори добијају тантјеме. Сада смо то урадили за редитеље. Горан Марковић, Шијан нису добили ни динар од хиљаде филмова који су се вртели по телевизијама”, рекао је Симјановић.
“Надам се да ће то бити нека стимулација да људи стварају. Иначе нема сврхе да се тиме бавиш, осим ако ниси мазохиста и желиш по сваку цену нешто да направиш”, закључио је Симјановић.
