„СИНЕРЏИ” Мањинска креативност ван помодарских трендова

Трећи Међународни театарски фестивал језичких мањина, под називом „Синерџи“, биће одржан од 18. до 28. новембра у Новом Саду, најављено је јуче на конференцији за новинаре у Новосадском позоришту / Ујвидеки синхаз, које је оснивач овог јединственог фестивала.
Iz predstave „Pijanci” Mađarskog nacionalnog pozorišta iz Rumunije Foto: privatna arhiva
Фото: Из представе „Пијанци” Мађарског националног позоришта из Румуније Фото: приватна архива

Ове године „Синерџи“ ће окупити позоришта мањинских заједница из седам земаља, од Словеније до Ирана, којима ће домаћин бити Новосадско позориште. Управник овог театра Валентин Венцел јуче је указао на главне карактеристике овог фестивала, у оквиру којег ће се одржати и оснивачка скупштина Међународне асоцијације театара мањина.

Бити мањина изгледа да је природно својство сваког креативног фактора, напоменуо је Венцел, додајући да овогодишњи учесници због најмање три ствари припадају мањини, а да међу њима нису ни језичка нити етничка припадност. Прва карактеристика је, по речима Венцела, њихов однос према мејнстрим кретањима европског и светског театра, јер не прате помодарске трендове. Други сегмент је однос према уметности и раду, који је сакралан, а трећи је, како је Венцел додао, тематика представа која увек третира мањински проблем.

Нови Сад је поносан на своје богатство различитости и негује мултикултурализам, подсетио је члан Градског већа задужен за културу Далибор Рожић, и додао да је због тога значајно да се овакав фестивал одржава у нашем граду. Он је указао и да се „Синерџи“ потпуно уклапа у миље Европске престонице културе, и напоменуо да је зато Град Нови Сад снажно подржао овај фестивал.

Представљајући овогодишњи садржај “Синерџија“, са главним и пратећим програмима, члан организационог тима „Синерџија“ Тибор Деваи је поменуо да ће на отварању фестивала 18. новембра бити отворена изложба „Позориште у фотографској уметности“ у организацији Стеријиног позорја, а потом ће бити приређен концерт ромске групе „КАЛ“, под називом „Рок’н’Рома“.

Од 19. новембра до краја фестивала биће изведено десет представа: „Пандорина кутија“, редитељи Моника Добровланска, Акош Немет и Лорент Вахер, Мултикултурал сити - Компане ду Бредин, Берлин (19. новембар); „Компензација“, документарна представа, режија Моника Добровланска, Мултикултурал сити, Берлин (20. новембар); „Погледај ме“, ауторски пројекат Романа Николића, „Артерариј“, Загреб, Хрватска, у сарадњи са С. Бобарићем и С. С. Мусићем (21. новембар), „Махмуд“ Петера Селигмана, Елзебет Нилсен, Бо Ларсен, редитељ Петер Српчић, Местно Гледалишче Птуј - Мини Театар Љубљана, Словенија (22. новембар); „Пијанци“ Ивана Вирипајева, режија Раду Африм, Мађарско национално позориште, Таргу Муреш, Румунија (23. новембар); „Аутобиографија“, по мотивима дела Бранислава Нушића, у адаптацији Милана Руса, режија Јанош Деги, Српско позориште у Мађарској ( 24. новембар), „Бонес опера“ аутор и редитељ Јакоб Садиг Џамали, Градско позориште, Табриз, Иран (25. новембар); „Ана Карењина“ Лава Толстоја, режија Дејан Пројковски, Новосадско позориште/Ујвидеки синхаз (26. новембар); „Мала црна риба“ Самада Беранyија, редитељ Јакоб Садиг Џамали, Градско позориште, Табриз, Иран (27. новембар); „Предео са аргонаутима“ Хајнера Милера, режија Рајнхард Ауер, Фрејс театар Бозен, Болцано, Италија (28. новембар). За све представе је обезбеђен превод на српски језик.

Н. Пејчић

EUR/RSD 117.5124
Најновије вести