Срђан Олман, стендап комичар: Слатко и горко, заједно

Јубиларна година биоскопа “Арена синепклекс” у Новом Саду доноси новине не само филмским сладокусцима, па је тако недавно представљен наступ “Шта нас је снашло?” стенд-ап комичара Срђана Олмана.
srdjan
Фото: Срђан Олман, фото: Приватна архива

Нови шоу носиоца титуле “Најбољи комичар Србије” из 2014. године, инспирисан је короном, али на здрав начин, јер хумор ојачава имунитет. Олман је, иначе, поносни “власник” и својеврсних представа “Северно ледени хумор” и “Правда за Олмана”...

Откуд ви у стендапу, шта вас је привукло тој форми, како сте открили свој таленат и нашли се у такорећи мешавини света позоришта, књижевности и шоу бизниса?

- Изражавање кроз стендап се случајно догодило (или ништа није случајно у животу). Још као средњошколац сам обожавао да гледам Ђорђа Балашевића, како феноменално користи хумор за казивање разних социјално-друштвених појава или проблема и маштао да једног дана и ја на сличан начин засмејавам публику. Пошто сам завршио новинарство и радио осам година на локалној телевизији у Суботици, већ ту сам почео, кроз своје ауторске емисије, да користим хумор као мој лични печат, што ми је, кажу људи, и успевало. Мој хумор једино нису разумели људи запослени у финансијама па сам тако после дугих осам година одлучио да одем са телевизије. Међутим, годину дана пре отказа, као новинар сам ишао да извештавам са прес конференције где је једна београдска продукција најављивала такмичење у стенд-ап комедији по градовима. С обзиром на то да је у Суботици било мало пријављених, колеге су ме наговориле да будем један од кандидата. Као најбољи од мало кандидата (што и није неки успех) отишао сам у Београд на завршницу такмичења где је било 50 кандидата из свих крајева Србије. Након три недеље радионица о комедији, наступа и других пропратних дешавања, ја сам победио и проглашен сам за “Најбољег комичара”, не зато што сам то био стварно, него се тако звала емисија. Након тога почињем мало више да се занимам за ову врсту комедије. Тешко је у мало карактера описати шта сам све прошао до сада, али покушаћу овако: Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Словенија, Македонија, Мађарска, Аустрија, Немачка, Швајцарска, Канада. То су земље у који сам насмејавао људе, углавном на нашем језику, осим у Мађарској на енглеском, земље где сам стекао много пријатеља код којих сам увек добродошао и то су земље где сам се више пута враћао! Стенд-ап је обогатио моју душу, али и цео мој живот. То није посао, то је позив.

Пошто је стендап амерички изум, како то људи перципирају у Србији, у Европи?

- Стендап комедија дефинитивно није нешто што карактерише српску културу и као таква мислим да никада неће бити општенародно прихваћена. Она је као блуз. Квалитетна, али не за свачије уши. И тако треба да остане. Она код нас никада неће бити мејнстрим као што су турбо-фолкери, старлете, учесници ријалитија и остали. И док је тако, значи да добро радимо, иако се не бисмо були да нас медији мало више промовишу. Наравно да постоје људи у Србији који воле овај вид, пре свега забаве, а онда и критике. Ко год је информатички писмен и зна да користи интернет у праве сврхе, упознао се са овом врстом комедије још пре стварања српске стенд-ап сцене (као и сами комичари). И то су ти људи који желе да дођу да нас слушају. То су ти људи који желе код себе да организују стенд-ап. Сада, после више од десет година откако постоји сцена, како у Србији, тако и у земљама региона, много је лакше бавити се стенд-апом. Иза нас је много великих фестивала, много путовања и наступа. Оно што ми је драго јесте да публика из региона некако најбоље оцене даје управо српским комичарима, шта знам, кажу да смо најдуховитији. Ја ћу им веровати. Иако и наше комшије имају неколико веома квалитетних комичара. Е сад, како људи перципирају стенд-ап, то зависи од њих самих. Неко не зна ни да изговори оно чиме се бавимо, а камоли да нас разуме, а за некога смо ретка светла тачка у овом времену. Најслађе ми је када некога ко се гнуша на помисао да га неко насмејава на силу преобратимо једним наступом, па га приволимо за цео живот. Оно што ми није најслађе, јесте што смо слабо препознати од стране медија. Да је бар конкуренција јака, па да се и не запиташ, али сисачи ваздуха, празне и усијане главе, отераше све оне који би можда имали нешто и да кажу. Не мора бити чак ни паметно, ето нек буде само пријатно духовито.

По чему су специфични и изазовни ваши комади?

- Стендап је углавном изазован, јер је истинит. Не у смислу сваке речи коју комичар изговори, али је истинит у смислу контекста. То није представа да уметник изводи туђи текст и покушава да га интерпретира кроз неки лик. То је она сам! Он је лик! Првог априла ће испред вас бити огољен Срђан Олман, који ће вам причати како он преживаљава ово време када је ођедном морао да остане затворен у стану, без прихода, без дружења, без путовања и контакта са другим људима, са све медијима и различитим информацијама који ти пуне хард диск, беспотребно. Када овај наступ не би био прожет хумором, то би била тужна прича једног човека и ништа више од тога. Али додати томе зачин “хумор” који подразумева карикирање, иронију, сарказам и исмевање самог себе у тим ситуацјима, тада добијате стендап комедију, где људи ни не примете да ви причате вашу тужну причу, него одлазе кући насмејани, а било би лепо и са мишљу “тачно је рекао тако како јесте”.

Заправо је јако тешко бити смешан. Који су захтеви, у смислу оригиналности, аутентичности, изведбених техника и моћи, у том послу комедијанта?

- Сваки доказани комичар већ поседује тај хумор, ваљда од рођења, не знам. Ту фразу „јако је тешко бити духовит” ми баш не перципирамо тако. Мени би много теже било да будем архитекта. Не бисте волели да живите у згради коју сам ја пројектовао. Бити хумористичан је нама некако природно, али написати добрих сат и по комедије, е ту већ мораш мало више да се потрудиш. Није довољно да си најдуховитији у друштву. Често боли глава, често мислите да сте изгубили смисао за хумор, често помислите да више немате тема о којима би сте причали. А онда се нека чакра отвори и после три месеца куцкања и брисања у ворду, за неколико дана “на папиру” имате костур који полако почиње да личи на ваш нови стенд-ап шоу. А онда радите на њему. Допуњујете, кратите, пробате пред публиком, па опет кратите, импровизујете на бини, па после допишете и све тако док не будете и ви и публика задовољни. Оно што јесте лепота стенд-ап комедије је то што је сваки комичар аутентичан. И то је управо оно што свакога од нас краси. Ми причамо о истим темама, али свако из свог угла. Технику писања савладаш једном и онда је просто знаш. Као када научиш да возиш ауто. Али, не постаје свако Хакинен. Да ли ћеш постати он то зависи од много других ствари, које имаш или немаш. Зависи од твоје персоне. Од тога колико твој хумор људима прија и од тога како те људи доживљавају.   

Игор Бурић

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести