Поред Златне маске за најбоље остварење у целини, стручни жири, којим је председавао редитељ Егон Савин, одлучио је да признање фестивала за режију додели Радоју Чупићу управо за инсценација комада Бертолда Брехта, као и да награди колективна игру ансамбла, а „Малограђанска свадба“ је проглашена најбољом представом и по оцени жирија публике.
– Имао сам идеју како би се могала поставити „Малограђанска свадба”, а онда се погодило да и подела, како генерацијски, тако и по квалитету, уз тек неке мале адаптације текста, буде најбоља могућа – каже Чупић за „Дневник”. – На крају су глумци Позоришта „Стеван Сремац” испратили и унапредили ту моју основну идеју у односу на Брехта, успевши да овај комад буде итекако савремен и да донесе запитаност над судбином света данас. Света у којем су малограђански дух и менталитет постали појава која се негује, па самим тим и све више расте, иако резултати тог бујања малограђанштине могу бити опасни, чак погубни.
Чупић није крио задовољство што се представа пођеднако допала и стручном жирију и публици, а нарочито му је, признаје, драго што је Златну маску за режију добио од жирија на чијем је челу Егон Савин, и то уз детаљно образложење у којем се одаје признање „свеобухватном редитељском поступку”...
Позоришни радници и представници драмских аматерских друштава из региона изнели су на округлом столу, одржаном у оквиру 60. Фестивала фестивала, своје виђење стања у позоришном аматеризму, уз генералну оцену да се све мање новаца издваја за позоришни аматеризам, али да ентузијазма не недостаје. Саво Мучибабић, генерални секретар Савеза уметничког стваралаштва аматера Војводине, рекао је да у Србији данас има око 400.000 аматера који чекају да се, након усвајања најављене Стратегије развоја културе Србије, испуни обећања ресорног министра Владана Вукосављевића да ће „аматеризам бити једна од стратешких области”.
– Вероватно ћу у перспективи још више режирати, али о том потом – наводи Чупић. – У сваком случају, волео бих да наставим сарадњу са Црвенчанима, јер је то, по мени, најбољи аматерски ансамбл у земљи. Дивно смо радили и мислим да још доста тога лепог заједно можемо да кажемо. Нажалост, велико је питање шта доноси будућност, јер значајно су скресана средстава за културу, а поготово аматеризам. Ипак, надам се да ће, упркос тим безразложним резањима, Позориште „Стеван Сремац“ наставити да ради као и до сада. Била би заиста велика штате ако тако не буде.
Иначе, на 60. Фестивалу фестивала две Златне маске остале су домаћину – глумац Градског позоришта Требиње Жељко Милошевић остварио је, по одлуци Жирија, у представи „Писац породичне историје“ најбољу главну мушку, а његова партнерка Весна Ђурић – најбољу епизодну женску улогу. Златне маске за најбољу главну женску улогу и најбољу мушку епизоду припале су Јовани Петровић и Владимиру Јоргићу – глумцима представе „Драги тата“ Театра 011 из Београда.
Представе „Последња породица“ Театра „Федра“ из Бугојна награђен је Златном маском за најбољу костимографију, док награде за сценографију и ауторску музику нису додељене. Стручни жири је на крају доделио и две специјалне награде: Вахиду Дураковићу за текст „Последња поро-
дица“, а признање је одато и требињској публици која, како је то образложио Егон Савин, „заслужује још већи, садржајнији и амбициознији фестивал“.
М. Стајић
