Овог пута стручни жири је оцењивао 354 узорка ракије произвођача из Србије, Мађарске, Хрватске и Словачке. Подела признања и проглашење најбољих приређено је јуче у Хали спортова у сенћанској Народној башти, уз велику изложбу занатских производа, рукотоворина, пољопривредних и прехрамбених производа и меда.
Најбољима су признања уручили председник Удружења пољопривредника Сенте Ференц Шоти и председник Организационог одбора Миклош Нађ. Дуњевача Ференца Бајтаија из Сенте је надмашила све ривалске “палинке”, па је Бајтаију припао велики пехар за најбољу ракију овогодишњег фестивала. За најбољег произвођача ракије из Србије проглашен је Иштван Билицки из Сенте, а пехар је припао и Шандору Палу из Чонграда, док је најбољи фестивал из Словачке Паленица Скалка.
Додељени су шампионски пехари за поједине врсте ракије у 12 категорија, од којих је највише понео Иштван Билицки из Сенте за шљивовицу, виљамовку и одлежалу дуњевачу, Зоран Варађанин из Бајмока је шампион за бресковачу и крушковачу, Ференц Бајтаи из Сенте за дуњевачу, Моника Берењи из Сенте за јабуковачу, Имре Новак из Сенте за кајсијевачу, Жолт Овари из Шупљака за комовицу, Шандор Крижаи из Мађарске за лозовачу, Ђерђ Дудаш из Бачке Тополе за вишњевачу и Арпад Фаркаш из Мађарске за мешану воћну ракију.
Председник Организационог одбора и предводник Сенћанског реда витезова “Свети Никола” Миклош Нађ каже да је ове сезоне суша утицала и на квалитет воћа па је било мање златних медаља, више сребрних и бронзаних, да су најквалитетније биле дуњеваче и лозоваче, али је зато било доста жестине осредњег квалитета.
Хала спортова је била попуњена штандовима стотинак излагача, а произвођачи ракије су се поред дегустације производа колега интересовали за бакарне казане које у својој казанyијској радњи прави Арпад Цекуш из Малог Иђоша. Цекуш каже да има потражње за казанима, да их прави разних величина, чак до најмањих за хоби заљубљенике, указујући да казани ако се са њима ваљано рукује могу трајати више од три деценије па и вечно, те да се у њима на традиционални начин справља најбоља ракија.
„Имам бакарни казан који служи већ 30 година, испекао сам у њему већ око 2.000 казана ракије и још увек добро служи. Озидан је у катланку, водим рачуна како ложим, да га не запарам и оштетим, редовно га испирам. Даје одличну ракију. Потврда за то су стотинак медаља на раним фестивалима, што значи да је квалитетно воће и добар казан. Важно је да воће буде зрело и здраво, да се не бере него да се купи, да се направи добро врење и да се пече на време. Имам хектар под воћем и печем годишње стотину казана ракије. На тржишту је оном ко купује увек скупо, нама произвођачима јетино. Литар ракије је од 400 динара, колико код мене стаје најјефтинија јабуковача, док су дуњевача и кајсијевача најскупље 1.000 динара“, указује Вребалова.
Од Жолта Хоркаија из Фекетића сазнајемо да су вишње имале добар род, па су ракија вишњевача, вино и ликер од вишње изузетни.
- Имамо један хектар под воћем од чега је 500 стабала вишње наше фекетићке сорте, а пића од вишања која справљамо ракију вишњевачу, вино и ликер од вишања смо брендирали под назовом “Међтарђи”. Врло мало вишања продамо у време бербе, јер прерада вишања у пиће више нам доноси него да је продајемо у свежем стању – каже Хоркаи.
Витез ракије Мирко Марић из Црвенке бави се виноградарством и воћарством, па сматра да најбоља другарства и пријатељства настају уз добро вино и ракију.
„Данас се пријатељи траже преко фејсбука и порука мобилним телефонима, а најмање уз добру капљицу, па смо ми ту да људе уверимо да је боље да се друже, а на фестивалу у Сенти са колегама размењујем искуства. Оствајао сам већ доста признања, постао сам и витез ракије сенћанског реда. Овог пута златну медаљу сам добио за “телечку мастику” и коју правим од наше лозоваче и аниса, чије семе држим годину дана па га екстрахујем и користим за справљање мастике. Као студент имао сам цимера из Македоније и од њега сам добио рецепт“, каже Марић.
Текст и фото: М. Митровић
