То највеће испуштање метана од 427 тона на сат десило се у августу, у близини каспијске обале у Туркменистану.
Места на којима су уз помоћ сателита детектовани супер-емитери налазе се у САД, Русији и Туркменистану, где има, како наводи "Гардијан", највише објеката који користе фосилно гориво.
Лондонски лист наводи да у свету постоји 55 "метанских бомби", локација за екстракцију фосилних горива, где се испуштају количине метана које су еквивалентне емисији штетних гасова које ће се испустити у САД у наредних 30 година.
Емисије метана чине 25 одсто глобалног загревања, а према истраживању научника, дошло је до наглог повећања од 2007. године.
Ово убрзање би могло да буде највећа претња да се глобално загревање одржи испод 1,5 степени.
Брзом акцијом би се драстично успорило глобално загревање, пошто метан кратко опстаје у атмосфери.
Смањивањем емисија за 45 одсто до 2030. године, што је, према експертима из Уједињених нација, изводљиво, спречило би повећање температуре у свету за 0,3 степена.
Емисије метана, стога, представљају велику претњу човечанству, али и златну прилику да се одлучно крене у борбу са климатским променама, додаје лондонски лист.
"Тренутно повећање испуштања метана изгледа застрашујуће. Убрзање емисије метана је можда највећи изазов за испуњење циљева Париског споразума. Тако да није тешко схватити да би уклањањем супер-емитера дошло до успоравања раста метана", рекао је Јуан Нисбет са Универзитета Лондон.
Шеф Међународне агенције за енергију Фатих Бирол рекао је да су емисије метана и даље превисоке, посебно зато што је смањење метана, како је рекао, међу најјевтинијим опцијама за ограничавање краткорочног глобалног загревања.
