Понегде нас још увек гледају као луђаке кад бисмо у дућану, па и у ресторану, упитали да ли је неко вино „суво” - кад свако нормалан зна да је вино течност, па је дакле мокро.
Познати професор загребачког Пољопривредног факултета др Дубравка Премужић, пре много година, новинаре из целе Југославије, на Сајму вина у Љубљани, озбиљно је замолила да у сарадњи с лекторима у својим редакцијама, пронађу праву, нашу реч за превод речи „сек” с француског која значи да у вину нема непреврелог шећера. Није помогла ни велика награда која је понуђена.
У овој терминологији се, ипак, мало узнапредовало захваљујући нешто бољим и исцрпнијим етикетама на флашама и, наравно, бољим ресторанима у којима се о томе може понешто чути од конобара.
Ово је само један од примера који говори о сложености језика вина којег је корисно познавати да и одређене изразе знали употребити у свакој прилици која одговара вину које је пред нама. Имајући увек на уму избегавање употребе придева који, истина, јесу сликовити, али не одговарају вину у чаши.
Мудро је и разборито препоручити, да се то језичко богатство користи опрезно и промишљено. То нарочито важи за новајлије, а још више за оне који мисле да то више нису.
Има ли уопште оправдања да се овако, понекад „загонетно” говори о вину? Има ли једноставнијег начина да се опише његов смисао? Одговор је: Укусне сензације вина даду се тек приближно и нејасно назначити са сиромашним полустручним језиком енологије. Он је врло ограничен и сувопаран да би се објаснио сложени феномен укуса. Покушајте описати буке неког великог вина, на пример. Одмах ћете схватити да за то не постоји довољно јасних и прецизних термина. Потрудите ли се да дубље уђете у дојам тог „букеа” наћи ћете се у подручју поезије. Исто ће вам се десити ако уђете у било коју сензацију пробања вина: фонд расположивих појмова је премали, брзо се исцрпљује, остајете без речи. Ето, зашто су вековима вина била тема и мета песника, по природи речитијих и вештијих у служењу с језиком. Они ће вам и рећи да су по неухватљивости и недефинисаности својих сензација, вина, заправо, најсличнија поезији и музици. Изворност доживљаја који нам пружају никад не можемо реконструисати.
Један чувени проучаватељ масовних медија рекао је да сви који пишу о вину описују ефекте вина, а не само вино, заправо описују сензације и чулне слике које вино изазива. Вино је сложена слика сензација - од боје, мириса и укуса - тако да практично нема слика која би то могла тренутачно сажети.
Потребно је много речи за описивање, а дотле је вино, рекао би Игор Мандић, већ попијено. Зато је вино битно друштвено пиће, које тражи, изазива и омогућује разговор, за разлику од жестоких напитака који су асоцијални. „Да би се описала једна чаша вина, потребна је бачва речи, читаво море асоцијација, доказа повесно-културних, књижевно-филозофских продубљивања”, каже Мандић.
Ево неколико асоцијација из „Игорове бачве”.
СТРОГО: снажно вино које делује да има много танина и које још није постало гипко старењем. За ово вино користи се и придев „озбиљно”.
ОСОРНО: младо вино које се још није избистрило (виноградари кажу: неогољено) и које још није готово.
ПОДЛО: младо вино које гаси жеђ и својом свежином прикрива количину алкохола. Нарочито се користи за млади божоле.
ИСТЕСАНО: снажно и чврсто вино, добро грађено. Каже се за вино које има скелет, костур или труп.
НЕЖНО: вино које има финоћу и пријатне мирисе.
ЧИПКА: бело вино изузетне финоће. Односи се пре свега на шампањац, слатка и пенушава вина.
РАЗИГРАНО: младо, весело и чило вино. Каже се и да је смешљиво, окретно, несташно, лакомислено, обешењачко и заједљиво.
УМОРНО: вино које је управо било изложено напорима током винификације (претакања или филтрирања), точења у боце или превоза. Треба га оставити да мирује неколико недеља пре служења.
ДУГАЧКО: вино чији се укус и буке задржавају дуже. То је особина висококвалитетни вина која имају „дужину у носу” и „дужину у устима”.
МУЖЕВНО: моћно вино, мишићаво, са великим процентом алкохола.
