ЖУТ КАО ДУКАТ: Тајна савршеног киселог купуса ОВА ВОЋКА ДАЋЕ МУ БОЈУ И УКУС КОЈИ СЕ ПАМТИ
Иако се кисели купус данас може купити готов у свакој продавници, мало шта може да замени онај домаћи, пажљиво спремљен у бурету.
Управо зато многи га и даље сами киселе — јер знају да је разлика у укусу непроцењива.
Кисели купус је једна од најомиљенијих зимских намирница — од њега се спрема сарма, подварак, кувани купус или освежавајућа зимска салата богата витаминима и природним пробиотицима који јачају метаболизам.
Оно што издваја домаћи купус од куповног јесте његова златножута боја и пунији укус. Тајна је у једном неочекиваном састојку — дуњи.
Како се припрема
Најпре очистите главице купуса од спољних листова, оперите их и издубите корен. У удубљење ставите со, а први ред у бурету нека буде нарибани купус.
Када све поређате, на врх додајте неколико парчића дуње и два ловорова листа. Управо дуња ће пустити своју природну боју и благо слаткаст мирис, захваљујући којима купус добија препознатљиву жуту нијансу и посебан укус.
После отприлике три недеље ферментације, купус ће бити савршено кисео и спреман за употребу. Само је важно да пратите да ли је расол бистар и да купус нема чудан мирис.
Савет за чување
Најбоље време за кисељење купуса је средина октобра, када су температуре стабилне, између 18 и 21 степен.
Идеално место за чување је подрум — таман и свеж, без великих осцилација у температури, што ће купусу помоћи да остане укусан и здрав током целе зиме.
Дневник/ Крстарица