broken clouds
32°C
14.07.2025.
Нови Сад
eur
117.1666
usd
100.3139
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ДА ЛИ ЈЕ СВЕМИРСКИ ТЕЛЕСКОП ЏЕЈМС ВЕБ ОТКРИО ДОКАЗЕ О ВАНЗЕМАЉСКОМ ЖИВОТУ Шта је права истина о егзопланети К2-18б

14.07.2025. 10:59 11:06
Извор:
Дневник
планета
Фото: АИ, илустрација

Тренутно је једна од најзагонетнијих и најкоментрисанијих планета у свемиру егзопланета К2-18б — потенцијално настањив свет који кружи око мале црвене звезде у сазвежђу Лава.

Налази се на удаљености од 124 светлосне године од Земље и, иако није доступна за људске мисије, привукла је велику пажњу након што је свемирски телескоп Џејмс Веб (ЈWСТ) забележио наговештаје да би у њеној атмосфери могли постојати трагови живота — или бар молекула повезаних са њим. У студији коју је 17. априла 2024. године објавио Универзитет у Кембриџу, тим истраживача навео је да је у атмосфери К2-18б уочио присуство диметил сулфида (ДМС) — молекула који се на Земљи производи искључиво биолошким путем, а најчешће га производе микроскопски организами, попут фитопланктона. Саопштење за јавност описало је то као „најперспективнији досадашњи траг живота ван Земље“. Ипак, одмах након објављивања, бројни стручњаци изразили су скепсу.

– Статистичка значајност открића је гранична, изјавио је Еди Швајтерман, ванредни професор астробиологије на Универзитету Калифорније у Риверсајду. 

– Скоро је сигурно да то није живот, рекла је Теса Фишер, астробиолог са Универзитета у Аризони, за Натуре.цом.

планета
Фото: АИ, илустрација

И заиста, шта је заправо ЈWСТ открио

За разлику од телескопа попут Хабла, ЈWСТ не може директно снимати површине удаљених планета, већ путем инфрацрвених инструмената анализира атмосферу и тражи биосигнатуре — хемијске трагове који могу указивати на живот. У овом случају, инструмент МИРИ (Мид-Инфраред Инструмент) је забележио спектре који могу указивати на присуство ДМС-а и диметил дисулфида (ДМДС) — молекула повезаних са живим организмима. Претходна мерења из 2023. године, уз помоћ других инструмената на ЈWСТ-у (НИРИСС и НИРСпец), већ су сугерисала могуће присуство ДМС-а, али без довољне сигурности. Уз то, неки модели тумаче исте спектре као доказ да је К2-18б заправо лавом прекривена планета, без услова за живот. И сам тим из Кембриџа у објави је истакао да је дубоко скептичан према резултатима, али су ипак навели да би у најоптимистичнијем сценарију планета могла бити океански свет са биолошком активношћу.

Планета К2-18б пролази испред своје звезде свака 33 дана, што омогућава нова посматрања

– То није доказ живота, рекао је професор Нику Мадусудан, вођа студије. – У најбољем случају, ради се о потенцијалу за живот.

Независне анализе

У јануару 2025, научници су поново анализирали податке са ЈWСТ-а и нису пронашли статистички значајне трагове ДМС-а. Ни 22. априла, астрофизичар Џејк Тејлор са Универзитета у Оксфорду, користећи једноставни модел често примењиван у егзопланетским студијама, није пронашао присуство ДМС-а у спектру. У мају 2025. године, два одвојена научна тима (Луqуе и ПицаЦиамарра) поново су анализирала све доступне податке и закључила да нема поузданих доказа за ДМС или његове распадне продукте (попут етана Ц₂Х₆ и етилена Ц₂Х₄), који би морали бити присутни уколико се ДМС заиста налази у атмосфери. Дакле, ништа.

Каква је то планета?

Егзопланета К2-18б, откривена 2015. године, налази се у сазвежђу Лава, око 124 светлосне године од Земље. Орбитира око мале, хладне звезде типа црвеног патуљка и једна је од ретких познатих планета ван Сунчевог система на којој је откривена атмосфера. Има масу приближно осам и по пута већу од Земљине и пречник више од два и по пута већи. Верује се да је гравитација на њој јача, а температура погодна за постојање течне воде, можда у виду дубоког океана испод густе атмосфере.

Шта следи

Планета К2-18б пролази испред своје звезде свакa 33 дана, што омогућава нова посматрања. Један такав транзит траје око 8 сати, а за детаљније податке потребно је укупно 16 до 24 сата рада ЈWСТ-а. Мадусудан истиче да ће се за додатна посматрања лако пронаћи време, јер ЈWСТ годишње снима хиљаде сати. Уколико се у наредним транзитима појаве исти спектри са вишом статистичком сигурношћу, следећи корак биће искључивање могућих небиолошких извора ДМС-а. То ће захтевати лабораторијске експерименте на Земљи, као и поређење са другим сличним планетама.

Извор:
Дневник
Пошаљите коментар