ЈЕДНА РЕЧЕНИЦА ИЗ ВОЈВОДИНЕ КОЈА УМЕ ДА УТИША СВАКИ РАЗГОВОР Није претња ни наређење ТИХА, АЛИ МОЋНА

Људи те гледају другачије. Не због тога што си паметан, него зато што си свој.

Шта заправо значи та изрека?
 

„Не дирај док не знаш чије је.“ Једноставна, а носи тежину генерација. У њој је уграђена култура поштовања, опрезности, и нечег што данас често недостаје – осећаја мере.

Ова изрека се некад говорила деци, комшијама, па и странцима. Била је знак да си домаћин, да знаш ред, али и да не судиш олако. Данас, кад је изговориш, људи застану. Не зато што је не разумеју, већ зато што их подсети на нешто што су заборавили да цене.

Зашто ова изрека има моћ?

Зато што не звучи као паметовање. Нема у њој ни трунке агресије. Само тихо подсећање да свет није твој да га узимаш без питања.

У времену кад се све дели, коментарише и присваја, ова реченица враћа границе. И то не оне које раздвајају, већ оне које чувају достојанство.

Како је користити данас?
 

У разговору са децом – да науче да поштују туђе. На послу – кад неко крене да преузима заслуге. У свакодневици – кад видиш да се неко понаша као да је све његово.

Не мораш да објашњаваш. Само изговори. „Не дирај док не знаш чије је.“ И гледај како се мења тон у просторији.
 

Ова изрека некада се изговарала тихо, али са ауторитетом који није тражио објашњење. Била је знак да се зна ред, да постоји граница коју не треба прелазити.

У селима широм Војводине, користила се у тренуцима када би неко покушао да присвоји туђе, да се умеша где му није место, или да говори без разумевања. Није била претња – била је подсетник.

Данас, када се изговори, изазива тишину. Људи застану, не због гласноће, већ због значења. У времену брзих речи и лаких осуда, ова изрека враћа осећај мере.

Носила је тежину прошлих времена, али и мудрост која не застарева. И даље има снагу да промени тон разговора, да подсети на достојанство, поштовање и границе које чувају односе.