НОВАЦ ВАМ СТАЛНО ИЗМИЧЕ ИЗ РУКУ? Ево како да то промените и живите у изобиљу

Ако неко има много новца, обично га доживљавамо као „срећника“ или особу која је „рођена под срећном звездом“. У стварности, новац долази као одраз унутрашњих ставова, енергије и нашег допуштења да живимо одређени квалитет живота.

Људи се жале да немају довољно, да не знају како да привуку или задрже новац, а многе мучи осећај беспомоћности и исцрпљености. Али пре него што заронимо дубље у анализу, вреди се запитати: какав је наш стварни однос са новцем?

Одакле новац долази?

Новац улази у наше животе на разне начине. За већину људи то је кроз посао и плату. Неко га добија од родитеља, партнерa или супружника, неко освоји на лутрији или кроз клађење. Други га наследе, узму кредит, камату из банке, а понекад се новац заиста може и пронаћи на улици.

Извори су бројни, али сваки од њих повезан је са нашим уверењима, животним околностима и способношћу да примамо.

Новац као енергија

Новац није само папир у новчанику или број на рачуну – он је облик енергије. У нашим животима функционише кроз три основна процеса: давање, примање и задржавање.

Када је тај проток у равнотежи, осећамо се сигурно, опуштено и отворено за обиље. Ако се, пак, у било ком сегменту појави блокада – не знамо да примамо, тешко нам је да дајемо или не умемо да задржимо оно што долази – тада новац почиње да „пресушује“.

Експеримент: како реагујемо на новац

У једној радионици учесници су радили у паровима: један је давао новац, други га примао, па одлучивао да ли ће га задржати или вратити.

Реакције су биле разноврсне – неки нису могли да пусте новац из руке, други су га примали са нелагодом, трећи су га враћали са огорчењем или љутњом. Неки су чак покушавали да „умиле“ ономе ко им нуди новац.

Закључак је био јасан: наш однос према новцу често одражава дубље емоционалне обрасце и несвесна уверења.

Зашто губимо проток новчане енергије?

Ако се питате „Зашто новац не долази до мене?“, одговор често лежи у унутрашњим блокадама:

Проблем с примањем: веровање да нисте довољно вредни или да не заслужујете више.

Проблем с давањем: ако не цените оно што имате или се бојите да ћете „остати без“.

Проблем са задржавањем: новац стално „цури кроз прсте“ јер нема јасног циља или се понављају несвесни обрасци из детињства.

Страхови и уверења која нас коче

Многи проблеми с новцем потичу од негативних уверења: „новaц квари људе“, „богати су похлепни“, „новца никада није довољно“.

Исто важи и за осећај сопствене вредности. Ако мислите да „немате шта да понудите“ или „нико не цени ваш рад“, тешко ћете наплатити свој труд. С друге стране, и ароганција може бити блокада – када верујете да су ваше услуге „предобре“ за друге.

Давање, примање и задржавање у равнотежи

Давање треба да буде искрено и аутентично, а не из самопорицања.

Примање захтева отвореност и осећај да заслужујемо.

Задржавање није шкртoст, већ мудро усмеравање новца на оно што нас заиста испуњава.

Обрасци из детињства

Наш однос са новцем често потиче из детињства. Ако нисмо добијали пажњу или љубав, касније покушавамо да то надокнадимо прекомерном потрошњом.

Једна жена је у вежби „задржавања“ покушала да носи превише предмета, све док није остала претрпана и исцрпљена. Схватила је да тако функционише и у животу – купује више него што јој треба, а ипак остаје празна.

Како пронаћи свој „кључ“ за новац

Новац није ни добар ни лош – он је неутрална енергија која одражава наш унутрашњи свет. Ако желимо више обиља, треба да се запитамо:

Да ли знамо да примамо?

Да ли смо спремни да дајемо?

Да ли умемо да задржимо оно што долази?

Када ови процеси уђу у равнотежу, новац престаје да буде извор стреса и постаје наш савезник.