ОН ЈЕ МИСТЕРИОЗНИ ПЕВАЧ О КОЈЕМ БРУЈИ ИНТЕРНЕТ! О његовом музичком пројекту се ћутало ТРИ ГОДИНЕ, а сада је Давор СПРЕМАН ДА ОСВОЈИ СЦЕНУ: „Не плашим се ничега, сада сам зрео за све”
Музичка сцена у Србији добила је протекле седмице озбиљно појачање кроз велики пројекат под називом „КО?!” чији је носилац двадесетпетогодишњи извођач Давор Ивановић Чаљкушић.
Нова звезда на естрадном небу заправо је младић, о којем је брујала публика на друштвеним мрежама, јер се његов улазак на музичку сцену помпезно најављивао кроз мистериозне најаве на плакатима уз једноставан слоган „КО ТЕ КО ЈА ВОЛИ?!”, али и видео-тизер на којем се лик новог мушког извођача тек назирао испод капуљаче, уз наговештај да публику очекује неочекивани музички пројекат који је покренула нова продукцијско-издавачка кућа „Eden Entertainment Factory”.
Реч је о до сада неафирмисаном извођачу, талентованом и за певање, али и плес, глуму и манекенство. Давор је, како нам открива, апсолвент на Факултету за медије и комуникације, где је његов таленат за музику препознао и чувени редитељ, продуцент и сценариста Станко Црнобрња. Велика страст му је и љубав према животињама, а музику је открио још као дете, иако се њоме професионално није бавио. Ипак, сада је дошао тренутак да покаже публици све своје таленте, што је започео кроз први EP, у оквиру којег је објавио три прве песме - „Ко?!”, „Ломљива” и „Самурај” уз високобуџетне спотове, које прате пажљиво бирани стајлинзи, али и добро увежбане кореографије. У разговору за „Дневник” Давор открива колико му је било важно да његова појава и улазак на музичку сцену одмах снажно, али и мистериозно, изазове реакцију и публике и медија.
– Било је јако важно јер крећем од нуле, а нисам се пријављивао до сада ни на једно музичко такмичење, нисам се појављивао у јавности на било који начин, па смо мој тим и ја недељама размишљали како да се представим, јер цео овај пројекат је нешто ново - и музички и визуелно. И ја сам нов, а иза мене стоји нова продуцентско-издавачка кућа, чији сам ја први ексклузивац. Много ми је олакшало то што сам упознао све ове људе пре три године када је потписан уговор и када је кренуо читав бизнис-план. Знали смо да мора да буде нешто што ће привући људима пажњу и мислим да смо успели у томе. Мишљења су била подељена на друштвеним мрежама, поготово што су очекивали да је у питању нека већ велика звезда која издаје нови пројекат или да се нека велика звезда враћа на сцену, па су се, када су чули мој глас на прес конференцији на којој смо представили пројекат, мало разочарали (смех), али мени то ништа не смета. Нормално је да људи из неког разлога напишу можда и нешто што мени није лепо да видим и чујем, али верујем да нико од њих није злонамеран. Мислим да смо у овом првом кораку успели. Тек смо стартовали, објавили смо три песме, а тек када се цела кампања и промоција заврше кроз три месеца, биће уобличена цела прича и имаће свој почетак, средину и крај. Сад смо још на почетку – прича нам Давор.
Од хиљаде клонова у фабрици која производи звезде одабран је само један - тако је осмишљена мистериозна видео-најава пројекта. Имате ли сада велику одговорност да то што сте баш ви одабрани да будете први у новој продукцијској кући оправдате велким успехом и докажете да нисте клон, већ другачији?
– Да, то сте добро рекли. Одговорност је огромна. Три године сам се спремао на ово - и психички и физички. Људи са којима сарађујем на пројекту су радили са нашим стварно великим звездама и старије и млађе генерације и сви су у послу минимум по 20 година, а неки и више. Они су у старту поставили високе циљеве, које сам морао да испуњавам и да се мењам, а много тога сам у животу ставио по страни, жртвовао, да би се све ово сада десило и да би изгледало тако како изгледа. Ишао сам и на часове певања, годину дана на сваких седам дана и константно радио на себи на толико нивоа. Сада, када је све изашло у јавност, схватио сам да сам спреман и да сам сада зрео за све ово.
Нисте се појавили кроз неко музичко такмичење, што је углавном случај са другим младим извођачима. Због чега сте одабрали други пут?
– Такав се сплет околности догодио. Ја сам од малих ногу певао и показивао таленат за музику, али и за глуму и плес, а чак и за манекенство, али моји родитељи су то игнорисали или нису довољно примећивали. Драго ми је што су ме форсирали да тренирам неке спортове и што су ми усадили и то да се и данас бавим здравим животом и да тренирам, то је добро, али, можда, да су ме уписивали као дете на неке часове певања можда би се и десило неко такмичење. Када је дошао крај основне школе, средња школа и пубертет, у мени су прорадиле разне неке несигурности на толико нивоа, па сам све те таленте запоставио. Онда се десио бег од неких ствари, дружења са људима, изласци, после сам се запослио, уписао факултет. Радио сам упоредо на аеродрому „Никола Тесла”, студирао и тренирао и није било времена, а када сам кренуо да размишљам о томе упознао сам своје данашње сараднике, који су и чули тај мој таленат и тада видели потенцијал. Раније, моје самопоуздање није било довољно изграђено и нисам био довољно свестан себе и добро је што се све ово дешава сада, ја мислим да је требало баш овако да буде, да сам ја баш сад у 25 години много свеснији себе, стабилнији психички, сазрео сам…
Сазрели сте, очигледно и да напишете текстове првих песама. Изјавили сте да је једна од њих настала из личног искуства - из посесивне љубави. Колико је било тешко да се кроз текстове оголите пред публиком на самом почетку?
– Две, заправо - „Ко?!” и „Ломљива”. Нимало ми није било тешко. Иначе, цео живот показујем таленат и за писање. Тада, као млађи, писао сам на папир нешто што не постоји у реалном свету и што се мени не дешава, то ми је био хоби. А када су у питању песме, те две су и прве две које сам написао. Оне су инспирисане стварима које су ми се догодиле, то су истините приче, нисам их измислио. Шта сам осећао то сам и написао у тим ситуацијама. Наравно, ти текстови су ишли на преправку због риме. Неке текстове смо већ издвојили за неке наредне песме, много неких њихових делова, фраза, речи смо оставили да употпунимо за албум који припремамо. Ове три песме сам ја! То је моје огледало!
Како сте замислити тај први албум?
– Мислим да ћемо се држати свега из овог EP-а и истог жанра, за сада, али не знам шта може да се деси и да ли нешто ново може да искочи што се тиче инспирације и понуди неко нешто што је добро, па да направимо неки експеримент. За сада, оно што знам је да ћемо се држати поп музике, са примесама модерног звука, са текстовима које ја такође осећам. Неке, које ће се наћи на албуму сам исто ја писао, неке ћу тек написати, али за то мора да ми дође инспирација.
Увек су ме занимали само маратони
Давор је, поред животиња, како нам открива, целог живота посвећен спорту, те је још као мали тренирао карате, кошарку, одбојку, али и атлетику у којој се највише задржао. То га је натерало да често себе ставља пред разне изазове и у њима истрајава.
– Ове године сам трчао Београдски маратон, 42 километра, први пут, а све то без икакве припреме. То сам одлучио два дана пред маратон. Рекао сам себи да ћу истрчати до краја. То ми значи јер сам показао себи да сам веома издржљив и да ћу, када нешто зацртам, то и да остварим. И морам да признам, много ми је то помогло у целом овом музичком пројекту и процесу. То ми је дало додатну енергију да ту снагу пресликам на грађење овог пројекта и све што ме чека да издржим. Увек сам више волео игру снаге, воље и издржљивости. Увек су ме занимали само маратони – каже млади Давор Ивановић Чаљкушић.
Са киме бисте волели да сарађујете или чији вам се стил колега допада?
– Много сам волео музику Тошета Проеског, а много волим и музику Здравка Чолића. Он ми је један од најбољих примера за то чија ми се каријера, музика, стил, представљање у јавности некако највише допадају. Не знам у овом моменту с ким бих волео да снимим дует, то би зависило од разних околности.
Делује да сте у овом пројекту размишљали о сваком детаљу, не само о певању, што код нас раде само певачице. Зашто мушки извођачи ретко граде цео имиџ те се најчешће одлучују да само стану на бину и певају?
– Немају храбрости! Ја се не плашим ничега, ни осуде, ни неприхватања. Можда неко нема талента за глуму, плес, неко није сигуран у свој физички изглед да би могао да обуче нешто провокативније, да плеше... Мени је све то природно. Било би ми неприродно да само станем и ништа не радим. Ово је само мали део свега онога што ја могу и што желим са својим тимом да представим у будућности.
Владимир Бијелић
