"То је мали ђаво“ РУСКИ СВЕШТЕНИК РАСКРИНКАО ПОПУЛАРНИ ТАЛИСМАН: Нико не жели да му тако нешто буде под кровом
Фатимино око, познато и као назар, користи се као амајлија за заштиту од урокљивог погледа.
Верује се да штити особу која га носи, а посебно је распрострањен у Турској, Сирији, Либану, Египту, Јерменији, Ирану, Авганистану, Грчкој, Ираку, на Кипру и у Азербејџану. Тамо га можете видети на вратима кућа, у канцеларијама, аутомобилима, али и као део накита и декорације.
Типичан назар израђује се ручно од стакла и препознатљив је по концентричним круговима у тамноплавој, белој, светлоплавој и црној боји, често у облику сузе или елипсе. Понекад се тамноплава боја замењује златном.
Иако не потиче из ислама, Фатимино око је нашло широку примену и међу муслиманима и међу православцима. Људи га каче на улазна врата, стављају на одећу – деци, трудницама и одраслима – у нади да ће их заштитити од негативне енергије, урока и злих погледа.
О популарности ове амајлије говорио је и руски свештеник Александар Јермолин за портал BastaBalkana.com, упозоравајући да оваква веровања могу бити проблематична.
У Русији постоји велика, помало необјашњива приврженост свему што је окултно и паранормално. Турске амајлије су се, нажалост, добро примиле, јер су наишле на плодно тло. Људи, уморни од деценија атеизма, почели су да трагају за вером, али су често завршили у нејасном духовном миксу, објашњава Јермолин.
Зашто људи данас тако лако прихватају езотеричне симболе попут Фатиминог ока?
Данас људи сами бирају шта им је важно. Недостатак ауторитета у савременом друштву довео је до тога да се све помеша. Зато у истом дому можете видети и турско око, и кинеске жабе, и словенске паганске симболе – па чак и иконе – све на истом месту, каже он, преноси Нај жена.
Јермолин упозорава да то није безопасно:
„Довољно је рећи да то није у складу с православљем. Или сте православац, или паганин. А паганство, у својој суштини, јесте клањање демонима. Дакле, та амајлија у вашој кући – то је мали ђаво. А нико не жели да му тако нешто буде под кровом, зар не?“