Стил који је увео Наполеон I Бонапарта (1769–1821) и који се поклапа с периодом његове владавине од 1804. до 1814. године, назива се и први ампир јер је крајем 19. века постајао и такозвани други. Међутим, тај други је само имитација оригинала и више се може убројати у неоромантичарске стилове него у нешто вредно и оригинално.
Ампир, наравно онај Наполеонов, најбоље се може описати атрибутима „величанствен“ и „грандиозан“. Прогласивши себе за цара 1804. године и потчинивши већи део западне Европе, Наполеон је сматрао неопходним да своју надмоћ искаже не само на бојном пољу већ и кроз уметност. Након нестабилних година током Француске револуције, Париз је поново требало да постане центар уметности и арбитар стила, на који би се угледале све остале европске престонице.
Наполеон је ангажовао врхунске француске уметнике, а највеће заслуге за креирање ампира припадају архитектама Шарлу Персијеу (1764–1838) и Пјеру Фонтену (1762–1853). Они су били и декоратери и дизајнери, и осмишљавали су целокупан изглед ентеријера до најситнијих детаља, укључујући изглед намештаја, тканина за тапацирање намештаја и драперија, свећњака, порцеланских ваза и сервиса и свих украсних предмета. Персије и Фонтен су свој дизајн и декоративне шеме објавили у делу „Recueil des décorations intérieures“ („Колекција декорације ентеријера“, 1801–1812), које ће постати библија декоратерима, дизајнерима, различитим занатлијама и мајсторима за израду намештаја у периоду стила ампир. Они су се позивали на директно преузимање античких мотива и на њихову доследну и прецизну примену на савременим артефактима и у ентеријеру. Мотиви као што су главе овнова, грифони, крилате богиње победе, розете и палмете, спадају у њихов репертоар, а заправо су преузети из античке уметности.
Егзотично дрво махагонија доведено до високог сјаја било је најпопуларније за израду тих величанствених комада намештаја, на којима су преовладавале велике, непрекинуте површине, које су због своје тамне, црвенкасте нијансе високог сјаја, биле идеална подлога за блиставе апликације од позлаћене бронзе, чије је умеће израде било доведено до савршенства. Осим тога, коришћене су и остале егзотичне врсте дрвета, попут палисандера и абоноса. Ипак, треба напоменути да су скупоцене, егзотичне, увозне врсте дрвета највише коришћене током првог периода стила ампир, односно до 1806, када је Наполеон наредио континенталну блокаду, што је мајсторе за израду намештаја приморало на то да користе домаће врсте дрвета, попут бреста, јасена, платана и јавора. Ампир намештај је пре свега имао репрезентативну улогу, док су удобност и функционалност биле од мањег значаја.
Комади намештаја најпопуларнији међу колекцинарима су комоде с три или четири фиоке. Посебно су цењене commode à vantaux – комоде с двокрилним или трокрилиним вратима иза којих су биле фиоке. Велике површине двокрилних врата биле су идеална подлога за апликације од позлаћене бронзе. Комоде су биле украшаване и стубовима или фигурама као што су Каријатиде.
Цене ампир намештаја свакако нису ситница јер се оригинали крећу и по неколико стотина хиљада евра. Вредност зависи од тога да ли је комад из епохе, да ли је из неке познате париске радионице или је рађен у провинцији или у некој другој држави осим Француске.
Комоде се крећу од 3.000 евра па до 100.000, кревети су такође у тим оквирима, док су библиотеке од 10.000 евра па до преко 100.000.
Код нас највише има комада из Аустрије или Немачке, али је оригинала из епохе, па и из тих држава, заиста мало. Оних из Француске готово да и нема.
Ампир су прославили и кревети. Међу популарним типовима извдвајају се „барка“ и „meridiene“. Кревет „барка“, уз апликације од позлаћене бронзе, има картеристику да су обе стране, и узглавље и део за ноге, једнаке висине.
Кревет „meridiene“ је од махагонија, с елегантно извијеним узглављем и наспрамном страном, који се завршавају позлаћеним главама лабуда; на ширим странама кревета су апликације од позлаћене бронзе у виду крилатих грифона и звезда, а ноге су у облику позлаћених резбарених крилатих лавова с стопама у облику лављих шапа.
Након што је Наполеон изгубио власт, стил империје је наставио да живи, уз мање адаптације. Бидермајер у Аустрији и Немачкој није ништа друго него бледа варијанта ампира. Код нас се често ампиром зове бидермајер намештај, који има мање апликације од позлаћене бронзе или Каријатиде у угловима намештаја. Стил је такође широко коришћен у царској Русији, Италији, Британији па све до Сједињених Америчких Држава. Наравно, био је прилагођен локалним условима и постепено је модификован.
Дејан Урошевић
