Одећа у Србији често је проблематичног квалитета и састава, а да би била повољна за купце и исплатива за произвођаче, прави се од јефтиних материјала, пре свега полиестера, односно пластике, наводе организатори.
Додају да таква одећа једнако шети планети као пластична боца или кеса.
Систем брзе моде пласира трендове из недеље у недељу, подстичући нас да набављамо нове одевне ''крпице'' по јефтинијим ценама. А како купујемо, тако и бацамо. Сматра се да годишње на депоније широм света буде бачено 235 милијарди тона одеће, наводи се у позиву.
Негативне последице неадекватног управљања текстилним отпадом су од загађења вода микропластиком до утицаја на климатске промене и употребу ресурса.
Теме које ће вебинар покренути током дискустије јесу колико се купује одеће и какав је њен квалитет, како изгледа животни циклус одеће, да ли састав одеће штети здрављу људи и животној средини, колико одећа убрзава ефекте климатских промена и да ли да ли брза мода има алтернативу.
Организатори су најавили учешће професора Миодраг Стојковића, истраживача на Институту за људску генетику на Универзитету у Њукасл, Иване Јовчић, извршне директорке Центра за унапређење животне средине, професора Владимира Ђурђевића, климатолога и професора на групи за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду.
