''Те ствари не доприносе креативности. Људи немају користи од тога - једноставно нема никаквог ефекта. Оно о чему чујемо у медијима јесу људи који успешно унапређују своју креативност употребом дрога, али не чујете за примере где се неко дрогирао и онесвестио па је зато њихова креативност била нижа'', рекао је доктор Пол Ханел са одељења за психологију Универзитета у Есексу. Истраживачи су испитали су стотине случајева када су људи узимали псилоцибин, који је нечувену популарност стекао због својих наводних стимулишућих ефеката на креативност и дошли до закључка да су они који су га узимали осећали да су креативнији док су узимали дрогу, али да су заправо били мање креативни у односу на своје трезно стање.
Научница која је радила на том истраживању, Џенифер Хасе рекла је да се често идеје које настану код људи који су под утицајем супстанци, касније покажу као неповезане или неприкладне. '
'С обзиром на бројне нуспојаве повезане са употребом дрога, научно је неразумно препоручити њихову конзумацију у потрази за побољшаним креативним резултатом'', рекла је она. Гардијан наводи да се, с друге стране, многи уметници не слажу са закључцима научника и додаје да је највећи део последњег албума Харија Стајлса, ''Fine Linе'', настао док је његов аутор користио печурке, за које је рекао да му помажи да буде ''забаван и креативан''.
Брајан Сондерс, амерички ликовни уметник који је направио 50 аутопортрета под утицајем дрога, укључујући валијум и течност за упаљач, сматра да је брига о менталном здрављу кључна и да је током експерименатисања са дрогом добио оштећење мозга. ''Главна ствар коју сам научио је - не узимајте превише различитих лекова у исто време превише дана заредом'', рекао је. Ванредна професорка америчке књижевности на Универзитету у Бирмингему Рона Кран рекла је да романтични поглед на уметника-зависника потиче од реакције на друштвено конзервативну послератну културу и да је све више ствар прошлости. ''Контракултура 1960-их, и њен увод у 1950-им, такође је била култура пића и дрога'', рекла је она.
