Изрезбарен предмет од јасена откривен је и унет у каталог још 1992, заједно са комадима обуће, накита и остатака од коже, због чега су стручњаци првобитно претпоставили да је реч о врсти алата за прошивање.
Међутим, нова анализа предмета пронађеног у тврђави Виндоланда сугерише да је његова улога можда ишла даље од амајлије - пошто су археолози др Роб Колинс са Универзитета Њукасл и др Роб Сендс са Универзитета у Даблину открили да су оба краја фалуса била приметно глаткија од остатка предмета, што указује на поновљени контакт током времена.
Виндоланда фалус је дугачак 16 центиметара, али, како кажу истраживачи, вероватно је био већи јер је дрво склоно скупљању и савијању.
„Величина фалуса и чињеница да је изрезбарен од дрвета поставља бројна питања у вези са његовом употребом у антици,” рекао је Колинс, виши предавач археологије на Универзитету Њукасл.
Стручњаци су предложили три могућа тумачења намене пронађеног артефакта који су детаљно објашњени у документу објављеном у часопису Antiquity.
Прва теорија је да је предмет коришћен као рудиментарно сексуално помагало у природној величини.
"Ако је то случај, то би, према нашим сазнањима, био први римски дилдо који је пронађен у археологији. Из грчке и римске поезије и грчке и римске уметности знамо да су користили сексуална помагала. Али нисмо пронашли ниједан археолошки пример који је сам по себи интригантан,” рекао је Колинс.
Према његовим речима, запањујуће је да је предмет пронађен на северном ободу Римског царства, а не у Италији.
„Морам да признам, део мене мисли да је само по себи очигледно да је у питању вештачки пенис. Не знам ко је то унео у каталог. Можда је некоме било непријатно или није мислио да ће Римљани радити такве глупости," рекао је Колинс.
Анализа је открила да је то, у најмању руку, први познати пример бестелесног фалуса направљеног од дрвета пронађеног било где у римском свету.
Према археолозима, фалуси су били уобичајени симболи широм Римског царства, појављивали су се у мозаицима и осликаним фрескама, израђивали су се у облику привезака од кости или метала и појављивали се као декоративни елементи на предметима од ножева или керамике.
За Римљане је фалус представљао снагу и виталност, па се веровало да његова имитација доноси срећу.
Такође, како су навели, друга опција је да је дрвени фалус можда служио као тучак за млевење хране, лекова или састојака за козметику.
Коначна могућност је да је предмет дизајниран као део статуе коју би пролазници додирнули “за срећу”, што је била уобичајена традиција широм Римског царства.
Истраживачи се надају да ће откривени фалус, који је у међувремену изложен у музеју Виндоланда, подстаћи потрагу за сличним предметима у другим збиркама.
