Мeдија дејли, специјализовани портал за медије на подручју Југоисточне Европе, анализирао је приходе двадесет највећих комерцијалних телевизијских кућа у 2017, а на листи се нашло осам српских ТВ кућа, четири из Хрватске, четири из Босне и Херцеговине, три из Словеније и једна из Македоније. На списку нема ниједне ТВ куће из Црне Горе.
Како показују подаци, највећи приход остварила је словеначка Про плус, која емитује канале Поп ТВ и Канал А, а буђелар им је дебљи за 61,9 милиона евра, колико је отприлике кошта прелазак са бесплатног на пеј ТВ систем, чиме је Про плус постао највећи пеј ТВ канал на подручју Југоисточне Европе. Осим тога, кажу аналитичари, добар део прихода остварен је захваљујући повећању цене претплате, али све то не би било могуће без велике гледаности, те се заиста ради о реалним, а не фризираним резултатима.
На другом месту нашла се хрватска Нова ТВ, са 52,5 милиона евра прихода, чиме је за једно место претекла Пинк, коме је до прошле године тужно дувала у леђа. Ипак, највеће изненађење је пад Пинка, који је за годину дана пао са првог на треће место. Наиме, годину дана раније Пинк је са 57.9 милиона евра прихода био суверени владар ове листе, да би само годину дана касније освојио бедну бронзу, бележећи пад прихода од невероватних 5,5 милиона евра.
Од српских телевизија, на петом месту нашла се ТВ Прва, са 29 милиона евра прихода, што је у односу на годину дана раније пораст од три и по милиона евра. Незнатан пораст прихода бележи и Б92 на четвртом месту, као и Хепи ТВ на 11, са скоро 6,5 милиона евра. Само пар хиљада евра мање има телевизија Коперникус, која бележи двоструки пораст прихода за годину дана, скочивши са три милиона евра на 6.486.397 евра, да будемо сасвим прецизни.
Показало се тако да безразложно ширење понуде и најављивање стотине канала који ће испунити балканско небо није добра препорука за оглашиваче. Наравно, одржавање педесет Пинкових програма, чак и када их раде уз помоћ једног оператера и једног компјутера, кошта огроман новац, а не доноси скоро никакву гледаност, што показује и продаја босанске и црногорске верзије архиконкурентима из Јунајтед групе. Тешко да ће у овој ситуацији помоћи градња задружног Идиотаријума јер циљна група којој се ријалити програми обраћају одавно није солвентно интересантна за оглашиваче. Они све више беже на специјалнизоване спортске, забавне и музичке канале, баш као и њихови захтевни млади потрошачи.
Следећи пут кад нека од домаћих телевизија почне да се хвали највећом гледаношћу од Великог праска и постанка свемира, сетите се ове приче. Кликтачи даљинског управљача за медијски посао, нарочито овај комерцијалан, вредни су само онолико колико су занимљиви за оглашиваче. А њих је, бар кад су наше телевизије у питању, на овим каналима све мање. Досадило им. Хоће ли и нама једног дана?
Ивана Вујанов
