Најбоља песма по укусу публике и жирија, који ће је бирати 20. фебруара, отићи ће на избор за "Песму Евровизије" који ће се од 8. до 12. маја одржати у Потругалу. Тако смо се, после деветогодишње паузе, поново вратили класичном избору за домаћег представника за нај шлагер Европе.
Подсетимо, Србија је после победе Марије Шерифовић и песме "Молитва" кроз економску и уметничку кризу прошла уз покушаје да уштеди новце тако што ће, уместо отвореног конкурса и масовног такмичења на које нас је годинама навикавала, одабрати неку од јефтинијих опција: од тога да један композитор пише три песме па да се оне бирају, до тога да на такмичење пошаљемо унапред одабраног извођача и песму. Наравно, такви покушаји нису могли да се заврше славно, мада су разна чуда могућа, у шта се уздају сви играчи на срећу.
Тако смо на такмичење слали Милана у црвеним ципелама који је певао уз трубе, лепојку плавих очију која је изигравала Лолу Новаковић и престаситу девојку дивног гласа, али без шансе за двоструки салто, што може да буде приличан терет на такмичењу на коме играчи на жици, клизачи и разне врсте кловнова нису изузетак већ правило. Добро, и магарци су гостовали, ако се ко сећа Рамба Амадеуса.
Е, управо ће он покушати да се поново домогне евровизијског микрофона, уз помоћ заборављеног аса Бети Ђорђевић и песмом "Нема те". На списку кандидата су и Маја Николић, Севдах бејби, Сања Илић и Балканика, Данијел Павловић и неколико мени мање познатих музичара и група. Тако ће 20. фебруара, публика и петочлани жири имати прилику да одлуче ко ће нас представљати на 63. по реду избору за најбољу песму Европе. Директан пренос обезбеђен је на РТС 1 програму, а све ће се дешавати у Центру "Сава" на једном, уједно почетном и финалном такмичењу.
Шта можемо очекивати од такмичења? За почетак, очајно светло и сумњив тон, на које ће се касније традиционално вадити губитници. Јер, Центар "Сава" по злу је познат као место које гуши звуке и убија светло, а како су наступи често важнији од песама, у случају да се неко од певача ослони на гардеробу и стилисту, ни васкрсла Милка Бабовић неће му бити од помоћи да освоји пут у Лисабон.
А што се садржаја тиче, кратко преслушавање песама потврдило је сумње да ћемо се наречене суботе наслушати свега: од српске верзије Дејвида Гете, дискотека, гитара, бузукија, преко репа и алтернативног џеза до зурли, севдалинки и циркуско-гучке шатре. И, што је нарочито важно нама, а потпуно неважно европској публици: текстописци су се баш потрудили, па ту имамо и љубавних жалопојки и слављења небеских тела, и ускликнимо с љубављу багрему и ружи. Штета само што у последњих неколико деценија светом владају текстови попут оног чувеног певачице Бијонсе, а гласе дословце "Вау, вау, вауууу, вау, вау, вауууу, ва!"
Тешко да ће "Молитва" да нам се понови ове године, а за идућу наук: лајање на звезде и мекетање је ин: Рамбо, врати брате оног магарца, сад да их освојимо!
Ивана Вујанов
