У документу дугом 63 стране подробно се анализира садржај Првог и Другог програма РТС-а, а најзанимљивије информације нашле су се на самом крају. Колико Јавни сервис Србије прати упутства и наводе из закона и сродних докумената, показује упоредни приказ заступљености садржаја на нашој најгледанијој телевизији.
И у 2018. години на РТС1 најзаступљеније врсте садржаја јесу информативни и серијски програм, чиме је настављена њихова доминација. Процентуална учешћа су незнатно нижа у односу на прошлу годину, али и даље заједно чине више од половине укупно емитованог садржаја.
Традиционално, програмом владају вести и дневници, с трећином учешћа у укупном информативном програму. Како смо и претпоставили, Јутарњи програм изборио се за озбиљно место у програмској шеми, заузевши другу трећину информативе, док су колажне и политичке емисије поделиле последње парче колача. Интересантно је да нових ауторских и истраживачких информативних емисија на РТС-у прошле године није било.
Серијски програм појачан је серијама “Немањићи” и “Корени”, и чини петину укупно емитованог програма. Уочен је и пад учешћа забавног садржаја, иако је проценат учешћа спортског програма већи него раније две године, највише због преноса Мундијала. Но, тиме је форма задовољена, за разлику од суштине, пошто је ове године и серијски и спортски програм мигрирао на комерцијалне канале, а последице оваквих селидби тек ћемо осетити.
Забележен је и пораст учешћа филмског програма стране продукције, као и озбиљно добар серијски програм. Чак и документарни програм бележи незнатан пораст, додатно појачан специјалима – документарним емисијама приказаним у сусрет годишњицама и значајним датумима.
Нажалост, тренд маргинализовања научно-образовног, културно-уметничког и дечијег програма се наставља. Дечији програм остварује учешће од свега 0,29 посто и представља садржај с најмањим процентом учешћа на Првом програму, док је перјаница културно-уметничког програма Културни дневник, који је у суштини информативна емисија. И ову програмску рупу успешно попуњавају кабловски и ИПТВ дистрибутери, осмишљавањем, свако за свој рачун, специјализованих канала посвећених домаћем научном програму и његовој промоцији.
И тако, старе бољке вуку се из године у годину, попут костобоље пред промену времена. Кад томе додамо озбиљно расејавање домаћег спортског, серијског и информативног програма, и микронске величине дечијег и образовног програма, остаје нам да се запитамо где тачно лежи будућност Радио телевизије Србије. На деци, очигледно не.
Ивана Вујанов
