ОкоТВоко: Та­бло­ид ле­ги­тим­но

Во­лим да чу­јем шта ка­жу мла­ди.
aleksandar filipovic nova, Privatna arhiva
Фото: Приватна архива

Ка­жу да је пе­сма Алек­сан­дре При­јо­вић „Ле­ги­тим­но” ве­ли­ки хит. Ка­да но­ву са бив­шом пре­ва­риш, то је ле­ги­тим­но. Ле­по пи­ше Бра­ја ка­ква су но­ва вре­ме­на. У тим но­вим вре­ме­ни­ма осва­ну­ла је на свим ка­на­ли­ма Ред те­ле­ви­зи­ја - про­грам ин­флу­ен­се­ра. Ви­де­ће­мо да ли ће та те­ле­ви­зи­ја ус­пе­ти да над­ма­ши гле­да­ност тра­ди­ци­о­нал­них те­ле­ви­зи­ја. Јер тра­ди­ци­о­нал­на те­ле­ви­зи­ја је упра­во за оне ко­ји во­ле да уз ру­чак гле­да­ју ТВ и пи­ју сво­ју оми­ље­ну ка­фи­цу.

Али ко су да­нас лич­но­сти ко­је су у ста­њу да про­да­ју на­слов­не стра­не ТВ ма­га­зи­на? Ко је ко­рек­тан да од­го­ва­ра циљ­ној гру­пи гле­да­ла­ца или слу­ша­ла­ца. Јер да­нас пор­та­ли од све­га пра­ве спек­такл. И не­кад се ка­јем што што сам дао име еми­си­ји „Та­бло­ид” јер да­нас је то по­ста­ла реч за из­ми­шље­но. Ста­вим на сво­ју Феј­сбук стра­ни­цу сли­ку Го­це Ла­за­ре­вић са мо­ра и у јед­ном та­бло­и­ду на­фи­лу­ју при­чу ка­ко Го­ца и ја ле­ту­је­мо у истом ме­сту и ка­ко нас је сли­као њен при­ја­тељ. При­ча не­ма бла­ге ве­зе с исти­ном. Го­ца и ја смо се слу­чај­но сре­ли. Те сам је у пли­ћа­ку Неи По­ри­ја убе­ђи­вао пр­во мо­ра да до­ђе да го­сту­је у еми­си­ју па тек он­да да ста­вља зим­ни­цу јер се те­ле­ви­зи­ја мо­ра ис­по­што­ва­ти. Исто та­ко мо­ја дру­га­ри­ца из гим­на­зи­је Је­ле­на Ба­чић Алим­пић од­лу­чи да до­ђе у еми­си­ју и ле­по об­ја­сни за­што је мо­ра­ла да ста­ви на­о­ча­ре. Од то­га пор­та­ли од му­ве на­пра­ви­ше ха­ос. Ре­сав­ска та­бло­ид­на пре­пи­си­вач­ка шко­ла. Је­ле­на Ба­чић Алим­пић је ле­по у свом по­сту на Ин­ста­гра­му и Феј­сбу­ку, а и у еми­си­ји об­ја­сни­ла за­што се на сни­ма­њу по­ја­ви­ла са на­о­ча­ри­ма. Да је би­ла оте­че­на као ЕТ, али се по­сле две ињек­ци­је ко­ри­ти­ко­сте­ро­и­да и ан­ти­хи­ста­ми­ни­ка по­ја­ви­ла на сни­ма­њу, као пра­ви про­фе­си­о­на­лац. На­пра­ви­ла се та­ква гун­гу­ла око то­га, чи­та­ва ди­ску­си­ја, кре­ну­ли су ра­то­ви на дру­штве­ним мре­жа­ма. Као ов­но­ви без дла­ке на је­зи­ку ка­жу ме­ни и Го­ца и Је­ле­на: „Фи­ли­по­ви­ћу, ала си до­брио ре­кла­му за еми­си­ју”. Ме­ни та­ква ре­кла­ма не тре­ба, по­себ­но по­сле 24 го­ди­не ра­да и 1.000 еми­си­ја. По­сле то­ли­ко по­зна­тих лич­но­сти ко­је сам уго­стио. Же­лим да бу­дем при­хва­тљив за све но­ви­не. Да ми го­сту­ју ТВ ли­ца и му­зич­ке зве­зде ко­је од­го­ва­ра­ју уред­ни­ца­ма ТВ ма­га­зи­на и чед­них еми­си­ја. Али сам на­зив еми­си­је „Та­бло­ид” дао јер сам хтео да то бу­де при­хва­тљи­во за све ге­не­ра­ци­је. Да бу­де дру­га­чи­је, от­ка­че­но. И као сту­дент Фа­кул­те­та по­ли­тич­ких на­у­ка ко­ји је но­ви­нар­ство за­вр­шио с про­се­ком  9,5 хтео сам да на­пра­вим про­грам ко­ји ће би­ти и за­ба­ван али и озби­љан. Сто­га мо­јој ко­ле­ги­ни­ци Ми­ли­ци и ме­ни ни­је све ле­ги­тим­но иако нам се еми­си­ја зо­ве „Та­бло­ид”. Мно­ги ни­су раз­у­ме­ли ка­ко мо­гу у исту еми­си­ју и Кле­о­па­тра, Ти­ја­нић, Див­на и Је­ле­на Кар­ле­у­ша, Це­ца, Вен­ди, Ја­ми, Ми­шо Ко­вач, Аца Лу­кас, Љи­ља из гру­пе „Ма­га­зин”, Са­шка Ка­ран, по­кој­на Ми­ле­ва, Ба­ка Пра­се, Ја­сер­штајн, Ру­жи­ца Со­кић, Ера Ој­да­нић, Оли­ве­ра Ка­та­ри­на... па мо­гу јер се гле­да да сва­ки гост бу­де за­ни­мљив и да има шта да ка­же у пе­де­сет и два ми­ну­та. Те­ле­ви­зи­ја не тр­пи до­са­ду. Је­дан ци­нич­ни ТВ кри­ти­чар је ре­као да сам иде­а­лан про­фил во­ди­те­ља за до­ма­ћи­це са трај­ном ко­је пра­ве ај­вар.

Ина­че, ова ко­лум­на се чи­та и ре­е­ми­ту­је по­не­дељ­ком, пет ми­ну­та иза по­но­ћи на Ра­дио Но­вом Са­ду у ноћ­ном про­гра­му. Баш ре­кох уред­ни­ку те еми­си­је, мом ко­ле­ги ди-џеј Алек­сан­дру Мла­де­но­ви­ћу: „Куд ни­сам узео тво­је име „Са­ле­та­ње”, ова реч та­бло­ид је по­гре­шна”. А Са­ле ре­че до­бар ти је на­зив еми­си­је, при­вла­чи па­жњу. Ти си на­ша евер­гре­ен те­ле­ви­зиј­ска оди­се­ја. И сад са Ро­згом (ко­ле­ги­ни­ца Ми­ли­ца Ра­ка­но­вић) си по­стао бренд као и „Ма­га­зин”. За­то ме не­ће­те ви­де­ти ка­ко ими­ти­рам Се­ку Алек­сић у „Тво­је ли­це зву­чи по­зна­ти” ни­ти ћу ићи да ко­мен­та­ри­шем Фар­му, За­дру­ге, ни­ти ме ин­те­ре­су­је Зо­ки ауто тјун и Ра­ста. Јер ја пра­вим ја­сну гра­ни­цу из­ме­ђу Ста­ни­је и Бран­ке Со­вр­лић. Бран­ка је Ста­ни­ји за­коп­ча­ла де­кол­те и за­то ће би­ти мој гост. Ди­пло­ми­рао сам на те­му ко­лум­на у до­ма­ћој штам­пи. Пи­сао сам о Ти­ја­ни­ћу, Тир­на­ни­ћу, Бо­бић­ки, Лу­ко­ви­ћу и Це­ро­ви­ћу. Вр­ло до­бро знам и шта је та­бло­ид и шта је ле­ги­тим­но. То што сам по Те­ре­зи Ке­со­ви­ја по­вре­ме­но „тра ла ла ла”, то је нај­бо­ље у овим вре­ме­ни­ма где је све ле­ги­тим­но. Амин.

Александар Филиповић

Nenad Adamov
10.10.2020 • 14:08
Tek toliko da se zna - što reče Minimaks.
EUR/RSD 117.5787
Најновије вести