Телевизијска серија према филму “Нечиста крв - Грех предака” Милутина Петровића повод је за отварање нове поставке, као важна прича о културном наслеђу, и приказ костима који су дочарали епоху на малом и великом екрану, према делима непролазне величине Боре Станковића.
Ипак, за разлику од филма, серију су реализовала двојица редитеља, осим Петровића и Горан Станковић, познат и по серији “Јутро ће променити све” (2018) и кратким играним остварењима.
Мултимедијални пројекат “Нечиста крв” на тај начин, осим филма и ТВ серије, прикључио је и значајну изложбу, а такође је објављена и књига сценарија Војислава Нановића, аутора овог подухвата, чија ће промоција у издаваштву РТС-а ускоро бити уприличена.
Костимографкиња и уједно ауторка изложбе Марина Вукасовић Меденица захвална је што се на овај начин промовише костимографија као грана уметности недовољно позната у друштву, а сматра да веома заслужује да се о њој више зна и говори.
Захтевно је било радити на овој серији, израдити толике костиме, који се сада могу уживо видети. Ту ће широј публици бити јасан значај костимографије на филму и телевизији. Редитељ Милутин Петровић ми је одавно причао о том сценарију да жели да ради, тако да сам од почетка била укључена у процес настанка филма и серије, открила је костимографкиња.
Тимски рад је у овако захтевном пројекту веома важан, да сви пођеднако учествују. Тако је сарадња са редитељима била успешна, као и са глумцима, наравно, рекла је Вукасовић Меденица.
“Нечиста крв” као серија креће са емитовањем у суботу, 4. децембра на РТС1 и биће емитовано по две епизоде за викенд, а укупно је снимљено 10 епизода.
Продуцент пројекта Снежана ван Хаувелинген испред куће „This and That production“, на отварању изложбе је испричала да ју је режисер Милутин Петровић пре четири године контактирао и понудио сценарио Војислава Нановића од тада спремних 11 епизода.
Невероватно је колико је такав сценарио и даље данас толико актуелан и модеран, иако је написан пре више од 40 година. Нисмо први који смо желели да радимо “Нечисту крв” и књижевна дела Боре Станковића, јер је одавно РТС имао у плану такав серијал, и да га режира покојни Живојин Жика Павловић, подсетила је ван Хаувелинген.
Она је навела да су серија и филм снимљени за 84 дана, да је изграђено 15 објеката као реплике за стварање тог града, а укључено је чак 250 глумаца, не само из Србије, већ и Немачке, Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Чешке и других земаља.
Корона нас је пореметила и спречила да кренемо у реализацију раније, а онда се десила невероватна ствар, да смо прву клапу имали баш на датум 12. август, када је рођендан Нановића. Изгледа да смо на снимању имали над главом духове Воје и Боре, закључила је позната продуценткиња, која је са својом кућом реализовала познате филмове “Добра жена” - редитељски деби глумице Мирјане Карановић, “Споменик Мајклу Џексону” и “Дневник Дијане Будисављевић”.
Унука Воје Нановића Јована Станојловић говорила је испред Задужбине овог драмског уметника у настајању и напоменула да је сама серија превазишла сва њена очекивања.
Били смо у почетку сви скептични како ће данас изгледати да се оживи тај стари сценарио мог деде, да ли ће успети да дочарају тај период како је замишљено. А онда, имала сам прилику да одгледам целу серију, заиста сам одушевљена. Мој деда је иначе планирао да режира “Нечисту крв”, као и иначе сва своја дела која је написао, увек их је стварао да би их снимао, нагласила је унука познатог сценаристе и редитеља.
Станојловић је такође рекла да је Фондација у сарадњи са РТС издаваштвом припремила споменуту књигу сценарија “Нечиста крв”, где је све публиковано у интегралној верзији, без накнадних адаптација, што чини 11 сценарија, уствари 11 епизода, као засебне целине.
Признајем да су ми костими били у првом плану док сам гледала саерију, права ризница одеће, као сведочанство за истраживање примењеног вида уметности, приметила је унука.
Редитељ Милутин Петровић је духовито коментарисао да је промоција серије, кроз изложбу, заправо тренутак када је све готово и када све почиње.
Напоменуо је да су радили серију интензивно четири месеца, и понекад се осетио у толико обимном послу као да је са неким био у посебној врсти рата, јер је морало доста тога да се превазиђе и решава.
На промоцији серије и изложбе били су присутни глумци на челу са водећим ликом Хаџи Трифуном, односно Драганом Бјелогрлићем, а уз њега уметници које публика није видела у филму, али играју важне ликове у серији Драган Мићановић, Марина Станковић, Вучић Перовић, Милена Предић, и други.
Серија окупља велику екипу глумаца која је виђена на филму, а то су Анђела Јовановић, Катарина Радивојевић, Марко Грабеж, Никола Вујовић, Феђа Штукан, Недим Незировић, Ваја Дујовић, Теодора Драгичевић, Бојан Жировић, Милица Гојковић, Нела Михаиловић, сада сви са проширеним простором.
Осим њих биће у серији и Љубомир Бандовић, Невена Неранџић, Бранислав Трифуновић, Леон Лучев, Горан Јевтић, Никола Шурбановић.
Војислав Воја Нановић (1922-1983) био је један од наплоднијих српских - југословенских редитеља и сценариста, сматра се пиониром послератне домаће кинематографије.
У дугој каријери која је трајала четири деценије (1946-1985) снимио је на десетине кратких документарних, пропагандних и играних филмова, а од дугометражних памте се антологијски наслови - пре свега “Чудотворни мач” (1950), али и “Бесмртна младост” (1948), “Циганка” (1953) “Шолаја” (1955).
