– Када је успех неправилно асоциран са нездравом амбицијом тада имамо ситуацију или – или. Гледајући друге (мисли се на нездраву амбицију) како су незадовољни својим успехом, нису емпатични, „газе” напред, човек помисли: „Боље је да будем срећан, а неуспешан, него успешан, а несрећан!” Успех уз себе носи одрицања и прихватање одговорности, али и срећу и задовољство.
Да ли бисте нам објаснили шта значи бити амбициозан?
– За већину успешних људи кажемо да су амбициозни. Амбиција је тежња за успехом, признањем или славом. Може бити здрава (конструктивна) и нездрава (деструктивна). Здрава амбиција је продуктивна, подстиче развој личности. Амбициозно понашање обједињава особине личности, темперамент, жеље, искуство, васпитање... Када особа познаје себе она зна шта жели и успешно одређује приоритете и поставља циљеве. Спремна је на одрицања, али не по сваку цену. Својим радом, упорношћу и залагањем достиже постављене циљеве, али и одвоји довољно времена за одмор.
А нездрава амбиција?
– Нездрава амбиција успех претвара у опсесију. Особа не бира средство до циља, користи и злоупотребљава друге, чиме их повређује. Постављене циљеве прате нереална очекивања, тако да особа постаје незадовољна. Достигавши оно што је зацртала не уме да ужива у свом успеху и достигнућу!
Шта у том контексту значи бити амбициозан родитељ?
– Амбициозни родитељ деци нагласи значај успеха. Покаже да се до циља долази сопственим залагањем и трудом. Награђује активности које деца сама започну и дозвољава избор. Не форсира успех по сваку цену. Међутим, у данашње време често чујемо родитеље да „таксирају” децу са једне активности на другу. Добро је да деца испробају разне активности, али их пустите да сами бирају и преузму одговорност за своје изборе. То не значи другу крајност: да се дете тера да наредних годину дана иде на ту активност. Понудите да до краја месеца издржи, па ћете поново причати да ли да настави. Пратите дететова интересовања.
Шта се дешава када дететова успешност постане услов да буде вољено?
– Желела бих да још једном истакнем да дилема између среће и успеха не би требало постоји! Када родитељ повезује дететову успешност са правом да буде вољено чини штету детету. Као и родитељ који пројектује своје неостварене амбиције на децу. Код претерано амбициозних родитеља успех је услов који дете треба да испуни да би било вољено или поштовано. Основно дечје право је да буде дете. Развој подразумева постепено сазревање детета. У току тог сазревања дете се интересује за различите садржаје. Задатак родитеља је да упозна и прати склоности своје деце, да подстиче радозналост и самосталност.
Како подржати афинитете детета, а при том га не оптеретити?
– Потребно је правити разлику између жеља и потреба детета, као и разликовати дететове жеље од својих амбиција. Родитељ треба да нађе праву меру око ваннаставих активности. Активности треба изабрати тако што ће родитељ бити укључен и ослушкивати афинитете свог детета.
Како препознати шта је дететова потреба, а шта жеља?
– На пример: родитељ верује да је дететова потреба спорт и упише га у школу фудбала. Ако дете има жељу да се бави фудбалом само да би био познат као Роналдо, онда је његова потреба нешто друго. Жеље су нешто за чим жудимо било одмах или у будућности. За разлику од потреба, жеље се разликују од човека до човека. Свако има неку своју листу жеља. Жеље се временом могу мењати, док су потребе исте током живота. Потребно нам је место за живот, одећа коју носимо, довољно хране, вода за пиће ... Потребе могу бити физичке (храна, вода, дом...) и субјективне (самопоуздање, осећање сигурности...)
Осим страха од неуспеха, деца могу да развију и страх од успеха, мада то на први поглед звучи парадоксално, јер ко не жели да буде успешан? Зато смо упитали како настаје страх од успеха:
– Током васпитања родитељ може да несвесно шаље поруке детету да не успе. Може отворено говорити да треба да учи и да буде успешан, али невербално даје забрану на успех. Тако добијемо студента који се труди и све задатке ради на време, али када дође време испита сам себе саботира. Када отац побеђује сина у стоном тенису, а затим престане да игра када син победи њега, може бити схваћено као „Немој да будеш бољи од мене или ћу те одбацити”, односно, „Немој успети”. Нико детету не каже директно да не буде успешно, али такве поруке се преносе гунђањем и критиком – објаснила нам је психолог Милица Савић.
Деца су на том раном узрасту веома радознала. Како препознати које интересовање детета подржати?
– То се најбоље може објаснити примером: уколико девојчица може да бира да остане напољу са другарицама или да иде на час плеса и она одабере плес. Када са радошћу прича о новим корацима, када сама понуди да вам нешто покаже и то ради изнова и изнова... Дечак који тренира фудбал и изгуби утакмицу, уз причу о препознатим грешкама каже како једва чека следећу утакмицу да то исправи.
Сећам се када су почеле да се приказују емисије о кухињи Џејмија Оливера. Уживао је у прављењу хране. Тако слободно се играо намирницама и зачинима. Љубав према тој врсти посла му је помогла у данима када није лако. Када ослушкујете друге, када причате са њима, чућете да су оно што данас воле да раде, радили у детињству. Зато дозволите деци да раде ствари које су за њихов узраст и пратите шта је то где се занесу и коју активност могу сатима да раде, а да им не досади.
Чак и када су у питању игрице на мобилним телефонима, таблетима или компјутерима?
– Дозволите им, али их питајте шта им је ту забавно? Упутите се које игре играју и које су способности за то потребне? Да ли воле да развијају стратегије, да ли воле да су лидери или су тимски играчи? Упознајте своје дете и вербализујте му које способности поседује: нпр. „За то што си извео у тој игри су потребне преговарачке способности! Сматрам да си добар у томе!“
Како да их научимо да цене рад без обзира на резултат?
– И непријатна осећања фрустрираности и досаде доприносе да дете открије шта га интересује. Када дете терамо да ради оно што му је непријатно, а корисно, учимо га да изгради радне навике, које му касније помажу у постизању успеха. Пратећи свој унутрашњи мотив за неком активношћу дете је изводи, јер је аутентично заинтересовано, а не да би задовољило маму или тату. Када радите оно што волите, тај унутрашњи мотив вам помаже да посао обављате најбоље што умете. Развојни ментални став људима омогућава да цене оно што раде без обзира на исход.
Да ли су познати спортисти попут Новака Ђоковића или виолинисте Стефана Миленковића били деца амбициозних родитеља?
– Примери познатих успешних људи, као што је Новак Ђоковић или Стефан Миленковић, показују како су родитељи ослушкивали за шта дете показује интересовање и врло рано (3 или 4 године) почели да их усмеравају у том правцу. Нагласила бих да деци треба љубав родитеља, јер тако граде позитивну слику о себи.
Шта се дешава с децом која не испуне очекивања својих родитеља?
– Нека деца успеју да задовоље амбициозне критеријуме родитеља, постижу резултате, али не осећају задовољство. Раде оно што родитељ жели, али не знају шта је то што они желе. Она деца која не успеју да задовоље критеријуме које су родитељи поставили развију депресивне симптоме или се често свађају са родитељима у жељи да изграде сопствену аутономију. У оваквим ситуацијама може да помогне одвајање од родитеља и психотерапија. Пустите дете да испита своје потенцијале и подржите га да истражује тај аспект себе!
Марина Јаблнанов Стојановић
