Резултати студије део су све већег броја доказа о томе да су се ови еволутивни сродници људске врсте ослањали на море као извор хране у истој мери као што су је то чинио хомо сапијенс у праисторијским временима, преноси Би-Би-Си, подсећајући да је деценијама сматрано да је људска врста јединствена по способности проналажења хране у мору и рекама.
Како тврде истраживачи, неандерталци који су у једној пећини на југу данашњег Португала живели пре између 106 и 86 хиљада година јели су морске мекушце, ракове, рибу, јегуље, делфине и фоке, а морска храна сачињавала је приближно половину њихове исхране, док је друга половина потицала од животиња са копна.
Неки од најстаријих познатих доказа да је хомо сапијенс користио море као извор хране потичу из раздобља пре око 160 хиљада година, са једне локације на југу Африке, а неколицина научника претходно је изнела теорију да су масне киселине које воде порекло из морске хране, а подстичу развој људског мозга, допринеле побољшаном когнитивном развоју хомо сапијенса у раној фази.
