Ово је једина врста папагаја на свету која не може да лети и важе за најтеже јер су тешки од два до четири килограма, а дуги су око 60 центиметара. Биљоједи су, хране се и семењем и воћем, па и смолом са дрвећа.
Ово је вероватно једна од птица која најдуже живи, просечна дужина живота им је 95 година, а максимална 120 година.
Какапо је једина врста рода Стригопс. Има зеленожуто перје са малим пегама и пернате дискове око очију, налик совама. Одликује их велики сиви кљун, кратке ноге и велика стопала, релативно кратка крила и реп.
Ова врста важи за критично угрожену, а пре десет година евидентирано је само 125 јединки од којих је већина имала и име.
Предак какапоа и рода Нестор је излован од осталих папагаја када се Нови Зеланд одвојио од Гондване пре више десетина милиона година. Какапо се такође одвојио од рода Нестор. Како није имао опасност од предатора на острву изгубио је моћ летења.
Након колонизације на острво су стигли и предатори- мачке и пацови, те је већина какапоа изумрла. На очување врсте пажња је почела да се обраћа 1890-тих, а од 2009.године, какапои живе на два острва без предатора.
Према писању Би-би-сија, најтежи папагај на свету је имао најбољу годину кад је реч о парењу. Данас је остало свега 147 јединки, што значи да се ситуација поправила у односу на пре 10 година, али је та цифра и даље јако мала.
Новозеландски одсек за очување је рекао да је новорођених папагаја ове врсте дупло више него 2016.године.
Седамдесетих се мислило да су какапои изумрли, ипак пронађени су на острву Стјуарт и до 1977. године веровало се да има 18 јединки и од тада се Инстут потрудио да се њихова врста прошири.
Ипак пошто је њихово омиљено воће родило ове године риму дрвеће ове године због промене климе, са толико воћа женке какапоа су се париле раније и легле више јаја него обично.
Ове године рођено је 76 птица, од којих се очекује да ће 60 достићи одраслу доб, што је добра вест за какапое.
Новорођени какапои одрастају у сигурној установи и када буде време биће враћени у дивљину са уређајем за локацију.
У сваком гнезду постављене су камере и сензори и о врсти се брину научници.
Научници кажу да немају много приватности из тог разлога, али да је то једини начин да врста опстане.
То је најпраћенија врста на Новом Зеланду, а можда и на целом свету. Да би се подигла свест о важности очувања врсте, Институт који брине о папагајима организовао је посете папагајима уз водича.
Реакције људи су увек сјајне, истичу научници, јер се птице понашају више као људи, него папагаји.
-Изгледају као намћорасти старији људи и сви имају различите карактере- напомиње доктор Дигби који је задужен за папагаје.
Њихов циљ је да популација достигне цифру од минимум 500 јединки и да свако дете које ће се родити зна шта је какапо, исто као лав или слон.
М. Стакић
