Наводи се да уколико се нешто под хитно не предузме, до 2040. године та ће се количина пластике удвостручити.
Студија је направљена комбиновањем података из различитих истраживања и коришћењем методологије отиска морског пластичног материјала и у њој је утврђено да пластика доспева у Медитеран из 33 земље.
Када једном доспе у море, пластика се углавном таложи у седиментима у облику микропластике, а у извештају се процењује да се у Средоземном мору накупило више од милион тона пластике.
Директорка поморског и поларног програма ИУЦН Мина Епс изјавила је да пластика може да нанесе дугорочну штету копненим и морским екосистемима и биодиверзитету.
Како је рекла, морске животиње могу да се заплету или прогутају пластични отпад и на крају да угину од исцрпљености и глади.
"Поред тога, пластични отпад у околину ослобађа хемијске супстанце као што су омекшивачи или успоривачи ватре, што може да буде штетно како за екосистеме, тако и за здравље људи, посебно у полузатвореном мору попут Медитерана", рекла је она.
Према извештају, највише пластике у Медитеран избацују Египат (око 74.000 тона годишње), Италија (34.000 тона) и Турска (24.000), углавном углавном због великих количина лошег управљања отпадом и велике приморске популације.
Рачунајући количине отпада по становнику, највише пластике избаце Црна Гора (8 килограма годишње), Албанија, Босна и Херцеговина...