Базел и булке у подножју највиших швајцарских кула

У швајцарску варош Базел, економски, туристички и културно моћни центар на тромеђи Немачке, Швајцарске и Француске, већ сам навикао да стижем возом немачке железнице, па са станице улицом Розенталштрасе којом јуре и трамваји, хватам правац према сајамском центру којим доминира Месетурм, висока Сајамска кула зеленкасто-плавичасте стаклене фасаде.
p
Фото: pixabay.com

Приближавајући се кули чији 31 спрат се уздиже 105 метара, око дрвећа у Розенталштрасе приметно је руменило булки!

Булке окружују стабла дрвореда, што нисам очекивао у подножју највиших швајцарских кула, али ми није засметало, знајући да је и на нашим пољима управо сезона цветања булки. Сајамска кула у Базелу, када је саграђена 2003. била је до 2011. највиша зграда у Шавјцарској, док јој примат није преузело једно здање у Цириху, али надметање ко ће кога небодером надвисити још траје. У сајамском кварту управо се на стотинак метара увис, као близнакиња Сајамској кули, уздигао још недовршени небодер Кларатурм (Клара кула) са 285 станова и апартмана и пратећим пословним просторима што је улагање вредно 96 милиона франака.

Поглед лако досеже до куле Рош, која је 2015. са својих 178 метара постала највиша зграда у Швајцарској, у власништву фармацеутске компаније Хофман-Ла Рош, коју су дизајнирали овдашње познате архитекте Жак Херцог и Пјер де Меурон. У кули Рош смештено је седиште те фармацеутске компаније, која је амбициозан пројекат наставила изградњом још једне куле високе 205 метара, чији завршетак је предвиђен ове године. Како се у стару архитектуру Базела, као новији оријентири, уз видљиви контраст уклапају нове вишеспратнице, најуочљивије је са видиковца Минстерплаца уз катедралу стару више од осам векова или са моста Ветштајн.

До сада подигнуте високе куле нису све, још их има планираних за будуће подувате. Архитекти Херцог и Меурон су сачинили мастер план за кварт Нордшпице, где је у плану изградња три танке цилиндричне стамбене куле од којих ће једна бити висока 160 и преостале две 135 метара. У односу на ове куле, вишеспратница из 1962. од 68 метара компаније „Лонца“, која је у време усељења била највиша у Базелу сада делује сићушна, али се зато  компанија брзо укључила у “свет короне” и ушла у производњу вакцине „модерна“. Базел је одиста велики центар европске и светске хемијске и фармацеутске индустрије. Уз већ поменути „Рош“ и „Лонцу“, поглед смо бацили на централе „Sinxente“ и „BAFC“-а, а са Моста „Три руже“ (Draj rozen bruke) издаље осмотрио сам и кампус једне од водећих светских компанија „Новартис“.

Швајцарска, па и Базел, незамисливи су без сатова. Искористио сам прилику да у гарантном року у приземљу тржног центра „Манор“ бесплатно скратим наруквицу сата добијеног на поклон од драге супруге. Дама иза пулта вешто и брзо је два-три пута куцнула дрвеним чекићем и сат је пасао на руци као саливен, драгоцен али неколико десетина пута скромније цене у односу на виђене у престоници сатова и накита. Након што је корона лане пореметила ритам највећег светског сајма сатова и накита „Baselvord“, па није одржан, замах је дат новом виртуелном платформом “HOUR UNIVERZE“ активном током целе године, посвећен бизнисменима из индустрије сатова, накита и драгог камења.


Поставка Софи Тојбер-Арп

Актуелна поставка у Кунстмузеуму Базел је у знаку стваралаштва швајцарске уметнице, сликарке, вајарке и плесачице Софи Тојбер-Арп (1889-1943). Она се данас сматра једном од најзначајнијих уметника геометријске апстракције 20. века, а према уверавању историчара уметности Софи Тојбер-Арп је у свом интердисциплинарном раду, наизглед заиграном лакоћом, изравнала традиционалне границе између уметности и живота. Радост експериментисања остваривала је у авангардним круговима у Цириху и Паризу.


До старог града стиже се најпознатијим  мостом Митлере Брике, саграђеним од камена још у 12. веку и најстарији је на Рајни, с десне стране је статуа Хелветиа у покрету, рад Бетине Ејхин. Хелветиа је латински назив за Швајцарску, а представљена је женом која седи загледана у воду реке са спремљеним копљем и спакованим кофером. На другој обали на завршетку моста последње дело базелског вајара Карла Бурхарда (1878-1923). скулптура Амазонке која води коња. На путу до Марктплаца (Пијачног трга), излог бутика за даме украшен нулкама уз поруку „Елеганција и природа“, а на тргу који краси прелепо здање Ратхаус (Градска кућа) у понуди поврћа, воћа, цвећа и месних производа и сирева, уочио сам и булке у саксијама, тако да већ нисам сигуран да ли су булке с почетка шетње око стабала Улицом Розенталштрасе самоникле или су посејане. А цене на пијаци ни налик нашим.  (Сезона је јагода, па се на њима и зауставља поглед. Овде су цене воћа и поврћа најчешће истакнуте за 500 грама. Пола килограма јагода је 6,50 франака, односно килограм стаје 13 франака, па то прерачунах по тренутном курсу износило је скоро 1.400 динара!)

У Базелу постоји око 40 музеја, од оних са најрепрезентативнијим асортиманом остварења светски познатих уметника па до музеја играчака, цртаних филмова и оног што приказује шта све може да се нађе у једном yепу. Музеј културе један је од најважнијих етнографских музеја у Европи, где у колекцији има више од 340.000 експоната. На путу до изузетно репрезентативног Музеја лепих уметности Кунстмузеум Базел где се могу видети дела Рембранта, Рубенса, Конрада Вица, Ван Гога, Монеа и других великана, где је једна просторија издвојена јза дела славног Пабла Пикаса, навратили смо по ко зна који пут до занимљиве фонтане коју је са необичним металним фигурама осмислио Жан Тунгиели. У више улица, па и на згради Градског позориша у току су опсежни радови, па и код Кунстмузеума Базел. Историја Музеја Кунстмузеум Базел сеже чак до 1661. године и један је од првих на свету, а колекција обухвата бројна највећа уметничка дела из последњих седам векова.

Милорад Митровић

Olga
03.06.2021 • 17:04
Kakav divan putopis! Odmah sam poželela da krenem za Bazel. Samo, odavde bi mi definitivno bilo daleko da idem železnicom. Avionom, nekim "privatnim letom za grupe", da vidim taj lepi grad i obiđem i ja izložbe. Hvala! Divno, zaista :)
EUR/RSD 117.5685
Најновије вести